Kako vratiti mentalno zdravlje u karantinu?
Kako društvene mreže utiču na anksioznost? Danas je telefon produženje naših ruku. Pre spavanja prelistavamo vesti, probudimo se i hvatamo se iz navike za telefon kako bismo saznali šta se u svetu događalo dok smo spavali. Poslednjih godina aktivno se sprovode istraživanja o uticaju društvenih mreža na naše fizičko i mentalno zdravlje.
Na primer, Lauri Santos, u svom kursu The Science of Well-Being kaže da postoji fenomen društvenog poređenja – stalno se upoređujemo sa drugima. Nije važno da li se poredimo sa onima koji su po našem mišljenju lošiji od nas ili sa onima koji su uspešniji – u svakom slučaju, to negativno utiče na nas. Očigledno je da nas društvene mreže podstiču na upoređivanje.
Drugi primer su neuroimaging studije, koje pokazuju da previše vremena provedenog iza ekrana gadgeta utiče na strukturu mozga, utičući na područja koja su odgovorna za sposobnost osobe da planira, postavlja prioritete, organizuje i obavlja rutinske i jednostavne zadatke. Aplikacije, igre i društvene mreže mogu pokrenuti oslobađanje dopamina, prirodnog „hormona blagostanja“. Ako osetite neznatno povećanje raspoloženja dok objavljujete post, a on sakuplja lajkove, ovo je „dopaminski efekat“. Objavljivanje na društvenim mrežama može uticati na naše samopouzdanje i predstavljanje nerazumnih, preteranih zahteva prema nama samima. U velikom broju studija pronađene su korelacije između velike upotrebe društvenih mreža i pogoršanja emocionalnih stanja, uključujući depresiju, anksioznost i osećaj usamljenosti. Sigurno je reći da ogroman protok informacija koje svakodnevno apsorbujemo takođe utiče na anksioznost. Možete da osetite anksioznost na različitim nivoima – poremećaj sna, loš apetit, opsesivne misli, oslabljeno pamćenje i koncentraciju, česte promene raspoloženja.
Kako dozirati angažovanje na društvenim mrežama?
Isprobajte “Screen diet” – odmarajte se od telefona ili računara najmanje sat vremena. Obratite pažnju na ljude oko vas – prijatelje, porodicu, kolege – sve one koji su vam blizu, ovde i sada. Otvorite prozor i pogledajte u nebo, odvratite pažnju. Posmatrajte kako se osećate nakon ovih dana posta.
Ako i dalje aktivno koristite telefon, možete sprovesti eksperiment tako što ćete privremeno izbrisati aplikacije iz telefona. Na nekim pametnim telefonima moguće je podesiti vremensko ograničenje za upotrebu različitih aplikacija. Kada dostignete vremensko ograničenje, dobićete obaveštenje.
Analizirajte svoje izbore – nakon gledanja čijih postova se pogoršava vaše emocionalno stanje? Čiji postovi negativno utiču na vaše samopouzdanje i kvare vam raspoloženje? Smanjeno učešće na društvenim mrežama znači da imate slobodno vreme. Na šta biste mogli da ga potrošite? Čitanje, šetnja, šolja kafe u tišini, razgovor sa prijateljem. Razmislite o tome kako ćete iskoristiti slobodno vreme. To takođe znači da ćete se uskoro početi osećati bolje – možda će vam glava postati manje bolna, san će se poboljšati, vitalnost će vam se povećati.
Posmatrajte svoje stanje, skenirajući svoja osećanja najmanje dva puta dnevno – ujutro i uveče. Nema potrebe da se potpuno odričete društvenih mreža, brišući svuda svoje naloge. Glavna stvar je uravnotežiti vreme provedeno iza ekrana, vodeći računa o svom mentalnom zdravlju.
