U promenljivom modnom svetu postao je konstanta. Ljubav, sloboda, umetnost i stvaranje srž su svakodnevice jednog od najtalentovanijih dizajnera regionalne scene. Upoznajte Marka Fehera kroz jedan sasvim neobično običan dan u njegovom životu. 

8:00 Budim se i hranim ljubimce, trinaest i po godina staru DeeDee (baseta), koja zbog svojih godina, ali i karaktera, pruža najveću ljubav na svetu i istu dobija nazad. Sledeća je udomljena labradorica Milkica – puštam je napolje u dnevne pohode u dvorištu, dok udomljeni mačići Osmi i Maj dobijaju svoje omiljene pocije i ostaju u kući, kao i bakica DeeDee.

8:30 Vreme je za dugo ispijanje domaće kafe uz čitanje mailova i listanje socijalnih mreža. Jutro nije baš moje doba dana, zato mi je dugo razbuđivanje uz jaku kafu izuzetno bitno.

10:30 Iako nisam sklon kozmetici, moram biti iskren da mi nije ni taboo. Svako jutro pre izlaska iz kuće na lice nanosim Hada Labo hidratantni lotion, zatim COSRX Aloe kremu sa zaštitnim faktorom jer sam često kao klinac (a i sada) imao simptome alergije na sunce bez obzira na preiod u godini, bilo sunčano ili ne. Odatle proizilazi potreba za kremama sa zaštitnim faktorom. Trenutno mi je nezaobilazni parfem Red Tobacco Mancera, bez kog ne izlazim iz kuće.

11:20 Odlazim u studio, proveravam kako napreduje posao sa mojim tetama, koji smo započeli prethodnog dana i počinjem krojenje nekih novih stvari i njihovu izradu. Sada su to custom made komadi, a inače, kada je kolekcija u pitanju, dan je mnogo dinamičniji i rad u studiju traje gotovo ceo dan. U studiju su sve uloge moje i ne postoji posao koji ne radim. Naravno dizajn je uvek na meni, ali i krojenje, šivenje, peglanje je svakako deo mog posla i nije mi strano, a tu je i odgovaranje na mailove i pozivi u slučaju vanrednih situacija.

14:00 Danas odlazim van studija u nabavku repromaterijala koji su mi potrebni za sutrašnji dan, kako bi ujutru sve bilo spremno za regularni nastavak dana i bez mog prisustva od ranog jutra U našem poslu je vrlo izazovno pronaći jednostavne i standardne stvari, poput, recimo, savršene crne ili bele postave za odevne komade. Zato je potrebno sve naručiti unapred, najčešće iz inostranstva, a danas je moj srećan dan i ta porudžbina je stigla. To su osnovne stvari koje nikada ne smeju nedostajati. Veoma često (gotovo uvek zapravo) ove nabavke se pretvore u kupovinu stvari koje će nam možda nekad zatrebati, dok se za neke ispostavi da nikada nisu i da nikada i neće.

16:00 Vreme  je za doručak (ručak). Često sebe dovodim u situaciju da veoma kasno doručkujem i jedem stvari koje ne bi trebalo, uz grižu savesti, koje nisu preporučljive jer imaju tendenciju da vas dovedu do viška kilograma. Odlazim sa prijateljem na ručak, najčešće u vegetarijanski restoran s obzirom na to da sam već 15 godina vegetarijanac, a danas je to jedan vegan friendly restoran sa vrhunskom veganskom ponudom. Iako iskreno uživam da sam pravim hranu, sve manje imam vremena za to.

18:00 Vratio sam se u studio i sada sam potpuno sam, što je period kad sam najproduktivniji. Sutra imam jedno važno snimanje u Beogradu, pa pripremam sve stvari koje su ostale da se finalizuju pred sutrašnji put u Beograd.

19:00 Moram da obavim jedan zoom poziv. Smatram da je pandemija u moru negativnih stvari donela jednu pozitivnu, a to je da smo počeli da shvatamo da ne moramo baš za sve stvari fizički da se nalazimo, već je za neke obaveze dovoljan i jedan virtuelni poziv. Danas je to sastanak sa jednom regionalnom zvezdom – dogovaramo snimanje i brainstormingujemo o kreativnoj direkciji, na osnovu čega predlažem odgovarajuće stajlinge. Za mene je vrlo bitno da, posebno kad je reč o nekom projektu, imamo koncept na osnovu kojeg razvijam svoju ideju, koja će biti suvisla.

21:00 Nakon zavšrenog zooma, nastavljam sa spremnjem stvari za sutrašnji put, s obzirom na to da u Beograd idem avionom, pa je potrebno sve lepo spakovati, kako bi se što manje gužvalo u koferu ili eventualno uništilo. 

23:00 Stigao sam kući, sledi druženje sa ljubimcima uz standardno spremanje za spavanje i, sada, pripreme ličnih stvari za sutrašnji put. Svaki put kad legnem rezimiram dan u glavi, a večeras će se to desiti uz seriju na Netflixu koja mi se trenutno uvukla pod kožu, a to je The Snow Girl. Obično, tokom neke epizode zaspim, pa sutradan vraćam i pokušavam da ustanovim čega se poslednjeg sećam, a tako će biti i večeras. Laku noć.

*Ostatak rubrike 24 sata sa… čitajte je u štampanom izdanju magazina Harper’s BAZAAR. 

Razgovarala: Milena Kitić 

Fotografije: Privatna arhiva, Promo