Knjige se od davnina nazivaju „lekom za dušu“, ali za modernu psihoterapiju to nije samo metafora.

Literatura se aktivno koristi za ublažavanje simptoma mentalnih bolesti, a to se može učiniti na različite načine. Reći ćemo vam šta je biblioterapija, kome i kako pomaže.

Biblioterapija je način da se pomoću posebno odabrane literature popravi mentalno stanje osobe. Psihoterapeut, na osnovu starosti, prirode bolesti i individualnih karakteristika pacijenta, poziva ga da pročita jednu ili više knjiga. Posle toga zajedno analiziraju sadržaj, razgovaraju o delu. Često se, kao deo takve terapije, od osobe traži da vodi dnevnik čitanja.

Žanr knjiga može biti bilo koji – od naučne fantastike do klasika. Sve zavisi od toga koji cilj terapeut i pacijent žele postići tokom lečenja. Biblioterapija se može koristiti za dijagnozu mentalnog stanja, zbog toga specijalista traži od pacijenta da pismeno analizira određena dela. Na primer, Andersenova bajka „Ružno pače“ često se koristi za dijagnozu anksioznosti.

Pored toga, terapija knjigama pomaže u poboljšanju mentalnog stanja osobe na različite načine: empatijom kada se junak suočava sa sličnim problemima; identifikovanje sa njim ili protivljenje. Literatura takođe pomaže da se odvrati pažnja od tužnih misli ili fizičkog bola kod hroničnih bolesti.

Psihoterapeut koji se bavi biblioterapijom ima razvijene liste knjiga za pacijente sa različitim karakteristikama. Terapija knjigama nije nezavisna vrsta terapije, već se najčešće koristi u kombinaciji sa drugim tehnikama art terapije. Biblioterapija se izvodi i pojedinačno i u grupama.

Kako su ljudi došli na ideju da leče bolesti čitanjem knjiga?

Postoje podaci da se knjige u lekovite svrhe koriste još od antike. Pisani izvori koji su postojali pre naše ere sadrže metaforične reference o isceliteljskoj moći knjiga za dušu i specifične preporuke za upotrebu literature za lečenje tegoba. U srednjem veku su se knjige, uglavnom religijske, čitale u popravnim i medicinskim ustanovama, verovalo se da pomažu u suočavanju sa mentalnim i fizičkim bolestima.

Pojavom psihijatrijskih bolnica u Evropi u 18. veku, tamo se počela koristiti terapija knjigama. U Rusiji se ova praksa pojavila kasnije, u 19. i početkom 20. veka. Sam termin „biblioterapija“ skovao je 1916. godine američki istraživač po imenu Crothers. 1941. ova definicija je dodata u Dorlandov ilustrovani medicinski rečnik. Tokom većeg dela ljudske istorije nagađanja o tome kako tačno čitanje knjiga utiče na ljudsko zdravlje bila su vrlo nejasna. U beletristici možete pronaći savete koji se sada čine apsurdnim. Na primer, Erazmo Roterdamski savetovao je lečenje apscesa na licu čitanjem humorističnih knjiga. U moderno doba ideja akcije biblioterapije već se može nazvati naučnom. Postoji nekoliko studija koje podržavaju zdravstvene koristi ove tehnike. Dakle, postoje dokazi o efikasnosti biblioterapije kod depresije, anksioznosti i drugih poremećaja. 

U psihoterapiji se koriste dela različitih žanrova. Poetska biblioterapija se izdvaja kao zasebna vrsta. U pesničkoj terapiji pesme, slike i metafore iz njih koriste se za izražavanje i doživljavanje emocija. Kada vas druge metode sprečavaju da probijete psihološku odbranu – drugim rečima, ako vam je previše teško da direktno govorite o nečemu – terapija poezijom može vam pomoći. “Ima potencijal da pomogne da razumete kako se osoba oseća”, kaže doktor nauka, zaposlen na Univerzitetu u Floridi.

Sesije pesničke terapije odvijaju se na različite načine. Specijalista može pročitati odabranu pesmu pacijentu ili ga zamoliti da to sam uradi. U procesu čitanja, psiholog posmatra reakciju osobe. Može pitati kakve emocije pesničko delo izaziva kod pacijenta, koja linija ili slika najviše rezonuje njegovom stanju. Ponekad terapeut može pozvati pacijenta da napiše pesmu kod kuće ili odmah na sesiji.

Analiza njegovih osećanja iz čitanja pesme postaje za pacijenta oblik samorefleksije, a metafore mu mogu pomoći da prenese svoja osećanja i iskustva. Pogodna je za rad sa ljudima svih starosnih grupa. Poetska terapija se koristi za različite vrste poremećaja: iskustvo gubitka, depresije, zavisnost od psihoaktivnih supstanci, samoubilačke misli i druga stanja.

Dakle, čak iako nemate mentalnih problema, čitanje knjige je odličan način da odlutate u neki drugi svet, opustite se i obogatite svoj duh.

foto:heroine