U vremenu kada luksuz sve češće podrazumeva neutralnost, anonimnost i univerzalnost, Christian Louboutin je odlučio da krene u suprotnom pravcu. Njegov prvi hotel – Vermelho, smešten u selu Melides na jugozapadu Portugala – nije samo arhitektonsko delo ili dizajnerski poduhvat, već izraz duboko ličnog odnosa prema prostoru, estetici i kulturi.
Više od deset godina Christian Louboutin je provodio zimske mesece u Alentežu, upijajući ritam sela, atmosferu lokalnih pijaca, svetlost koja pada preko pirinčanih polja i zvuk vetra sa Atlantika. Vermelho je rezultat tog dugotrajnog dijaloga sa mestom – hotel koji nije projektovan kao izlog luksuza, već kao manifest ličnog ukusa, znanja i osećanja pripadnosti.
U njemu je sve promišljeno – ne prema tržišnim standardima, već prema unutrašnjoj logici jednog dizajnera koji je od samog početka gradio svet u kom je estetika neodvojiva od identiteta. Hotel se ne nameće, već poziva. Ne impresionira, već uvuče gosta u slojevitu priču o materijalima, teksturama, bojama i rukotvorinama koje svedoče o nečemu što polako nestaje – o vremenu u kom su se stvari pravile s namerom da traju i da ostavljaju trag.
Vermelho je izraz Louboutinove strasti prema zanatskom radu i umetničkom detalju. Fasada nosi potpis italijanskog vajara Giuseppea Ducrota, zidove oslikava grčki umetnik Konstantin Kakanias, dok su vrata izrađena u radionici Los Tres Juanes iz Granade. Posuđe je delo lokalnih portugalskih majstora, a srebrni bar izrađen je po meri u radionici Villareal. Nigde nema ponavljanja, ništa nije serijsko – svaki predmet ima poreklo, priču, razlog zbog kog je tu.
Ovaj pristup ne iznenađuje kada se uzme u obzir Louboutinova karijera. Od prvih pari potpetica do globalnog uspeha, njegov rad nikada nije bio zasnovan na minimalizmu ili trenutnim trendovima. Njegova estetika uvek je bila smela, raskošna, bogata referencama – i uvek duboko lična.
Uprkos luksuzu, Vermelho ne pokušava da impresionira ekstravagancijom. Umesto toga, pruža osećaj doma – ali doma kakav može postojati samo u mašti estete koji zna kako se prostor doživljava svim čulima. Muzika je nenametljiva, svetlo promišljeno, vrt uređen tako da ne remeti prirodni pejzaž, već ga nadopunjuje. Restoran Xtian – još jedan diskretan autoportret – nudi lokalnu kuhinju serviranu na rukom rađenom posuđu, dok goste u sobama dočekuju unikatni predmeti, svaki pažljivo biran, često antikvitet.
Christian Louboutin ne romantizuje Melides. On ga posmatra sa poštovanjem – kao mesto koje odoleva zaboravu, gde tradicija nije scenografija za turiste, već živa praksa. I upravo u toj suptilnoj ravnoteži između autentičnosti i lične imaginacije leži snaga Vermelha. Hotel ne pokušava da rekreira prošlost – on stvara sopstveni svet, koji je istovremeno ukorenjen u mestu i oslobođen geografskih granica.
Pročitajte i BAZAAR putovanje: Portugalska lakoća
Foto: Courtesy of Vermelho
