ONO ŠTO U SVETU MODE predstavlja jedan od najintersantnijih aspekata jeste analiziranje kolektivnog duha i stanja u društvu, iskazanog putem stilskih tendencija. Moda je kulturološki fenomen i vrlo suptilan barometar koji pokazuje gde smo, čemu stremimo i kakvog je raspoloženja podsvest nas kao društva. Deluje da je ovo previše epiteta za industriju zasnovanu na tome da li su potpetice ove sezone niže ili više, ali kada se seciraju, kolekcije nam daju uvid u sve gore pomenute elemente. I da, kada smo na temi obuće, modne kuće nas ove sezone uzemljavaju i vraćaju korenima. Virginie Viard za Chanel predstavila je kolekciju zasnovanu skoro u potpunosti na crnim japankama sa vrlo suptilnim belim CC logoom, Jonathan Anderson za Loewe predstavio je stilizovane cipele sa perforacijama i kaiševima, a slično tome su postupile i minimalizmu naklonjene sestre Olsen iz modne kuće The Row. Anderson se prošle sezone bavio optičkim iluzijama i manirima koji varaju oko. On je u te svrhe upotrebio paterne koji su zamućeni, da bi sakrio da su u stvari tekstura lisičjeg krzna ili cvetni motivi. Za ovu sezonu odlučio je da predstavi odeću za svaki dan, ali kreiranu tako da opčini svojim izrugivanjem realnosti. Farmerke su toliko visokog struka da se penje do grudi, a u kombinaciji sa uskim košuljama ili sakoima, silueta deluje kao da je skupljena prilikom pranja. Anderson menja našu realnost i percepciju kako gledamo na svakodnevicu. Kardigan je napravio sa tolikim pleteninama i proporcijama da nalikuje na plašt, a šortseve i bermude od kože i vunenog štofa osmislio je sa motivom igle, koja deluje kao da drži odevni predmet oko struka.
OtKAD JE PREUZEO KREATIVNO čelo kuće Bottega Veneta, Matthieu Blazy jasno je stavio fokus na nevidljive lepote odeće i aksesoara. Magija luksuza jeste u činjenici da su timovi ljudi sopstvenim manulenim veštinama kreirali predmet koji će trajati zauvek. Njegova prva kolekcija predstavila je mušku i žensku verziju atlet-majice i farmerki od teksasa, koji su u stvari vrlo sofisticirane kreacije od kože. Luksuz je tu da ga primeti samo onaj ko ga nosi. Blazy je upravo u tom maniru oduševio modni svet, jer je napravio jasnu emotivnu vezu između onog ko odeću nosi i nikoga drugog. Moda je tu da bude ugođaj za osobu koja u njoj uživa, a ne toliko da impresionira ostale. Za prolećnu kolekciju pažnju je opet posvetio klasicima i svakodnevnoj odeći koju je on transformisao na spektakularan način. Kolekcija je svojevrsno obilje različitih tekstura i taktilnih elemenata, kao što su kožne rese, vuneni štof ili pak transparentna tkanina na haljini nastala preplitaljem vlakana rafije.
EPITET FRANCUSKOG ŠIKA jedna je od fraza koja se najučestalije šunja modnim vokabularom i nema tendenciju usporavanja tempa. Francuskinje su večita tema ležernosti u odevanju, ma koliko to odevanje bilo skupo ili pak luksuzno. Virginie Viard, kao kreativna direktorka kuće Chanel, predstavlja najznačajnijeg predstavnika i čuvara tradicije francuskog šika i sasvim je izvesno da kreatorka s lakoćom u svakoj kolekciji daje lekcije o tome šta je ležernost i kako je postići. Ove sezone, ona je postignuta opozitima. Skupoceno vezeni sako od tvida (Chanel klasik i vanvremenski postulat) uklopljen je sa farmerkama i, gle čuda, japankama. Viard je amblem po kom je ova kuća poznata spojila sa aksesoarom od gume koji se nosi na plažu. Kolekcija za proleće-leto 2024. je oda slobodi pokreta i slobodi izražavanja svojih modnih stavova. Kako bi jasnije predstavila svoju zamisao, Viard se odlučila da čuveni sako predstavi ne samo od tvida, nego i od materijala koji se koristi u izradi peškira. Pamučni frotir bio je materijal koji je rado birao i njen učitelj i mentor. Karl Lagerfeld izazvao je senzaciju kada je početkom devedesetih napravio modu i tašne od pamučnog frotira. Tada se njegov akt nazvao izrugivanje tradicije, ali je u stvari poslao snažnu poruku o tome da se moda mora prilagoditi duhu vremena. Moda živi na ulicama gradova. Lekcija koju je Viard uspešno naučila, ali je reinterpretirala na suptilniji način.
Karl Lagerfeld izazvao je senzaciju kada je početkom devedesetih napravio modu i tašne od pamučnog frotira. Tada se njegov akt nazvao izrugivanje tradicije
U TRENUTKU KADA SE EVROPA nalazi u izazovima inflacije, migrantske krize, rata koji i dalje traje u Ukrajini i sve većeg stepena ekonomske krize, moda je stroga, minimalistička i šalje vrlo jasnu poruku da ne treba da bude previše kitnjasta. Maria Grazia Chiuri za Dior predstavila je kolekciju klasika, tačnije vanvremenski elegantnih komada, koji su se različitim manipulacijama učinili više edgy i moderni. Asimetrični kroj bio je jedan od načina kojim se postigao duh modernizma i mode naklonjene mlađoj populaciji. Biker jakne i prsluci savršeni su elementi edgy estetike koje je Chiuri uklopila sa ženstvenim suknjama od šifona. Upravo su žene koje su bile buntovnice poslužile kao nadahnuće italijanskoj kreatorki, koja dugi niz godina modne elemente prepliće sa feminističkim tendencijama i heroinama koje je inspirišu. Anthony Vaccarello za kuću Saint Laurent predstavio je energičniju ženu, kojoj rušenje barijera između seksepila i elegancije nije strano. Kolekcija je uzemljena u obilju utilitarnih odevnih komada interpretiranih u neutralnoj paleti boja. Stajling za kolekciju nadahnut je fotografijama Helmuta Newtona iz osamdesetih, pa su Vaccarellove heroine ponele glomazne minđuše, narukvice i nezaobilazni crveni karmin. Yves Saint Laurent je bio pionir u konfekcijskom odevanju i jedan od prvih koji je upotrebio motive safari-jakne kao svojevrsnog amblema. Vaccarello je upotrebio iste motive u kolekciji i dao im notu senzualnog. U njegovom slučaju, senzualno se najbolje predstavlja vrtoglavo visokim potpeticama (Vaccarello je bio jedan od retkih dizajnera koji se opire trendu niske obuće) i pencil suknjama koje grle figuru žene.
cvetnog printa, kao i trodimenzionalna manipulacija detalja koji su u obliku cveta
Potrebna je žena izrazite snage karaktera i promisli, kao što je to Miuccija Prada, da bi kreirala kolekciju sa toliko jasnim opozitima, a koji, na kraju krajeva, imaju potpuno smisla. Miu Miu žena je ona koja grli kontraste i čini ih sastavnim delom svoje pojave. Ove sezone šortsevi za surfovanje uklopljeni su sa košuljama i ukrojenim sakoima. Kao tačna na I desile su se japanke i ravne sandale, nastale u saradnji kuće Miu Miu i brenda New Balance. Ne samo da je Prada predstavila raj za žene, ona je ovom kolekcijom naglasila povratak muške odeće. Otud se kao jedan od modela na reviji pojavio i australijski pevač Troye Sivan.
IZA OBLAKA DIMA u zdanju Palais de Tokyo, američki dizajner Rick Owens predstavio je jednu od svojih najkomercijalnijih kolekcija do sada. Reč komercijalan nema negativnu konotaciju, pogotovo kada se iza nje krije izvanredno skrojena odeća. Najbolji primer je sirena-haljina od srapirane kože, koja će se sigurno naći na crvenom tepihu, a pored nje Owens je dao obilje varijacija kožnih jakni naglašenih ramena. Veliko finale su plaštovi od materijala koji nalikuju na padobrane, čime kreator šalje romantičnu poruku o anđelima palim na zemlju koji se nalaze u raljama ratova i nemilih događaja. Rick Owens na sebi svojstven način piše poeziju. S druge strane, dijalog na društvene događaje se dešava i kada kreativni direktor odluči da ga ne napravi, nego da kolekciju oblikuje tako da slavi eskapizam i interni dijalog između brenda za koji radi. Pierpaolo Piccioli se fokusirao na belu i na maestralan način oblikovao kožu i štof, tako da poprimaju forme cveta, galeba, ananasa. Male bele haljine učinio je mladim, a sličan manir urbanosti postigao je kombinovanjem farmerki sa teatralnim plaštovima i oversized košuljama. Ukoliko postoji jedan dizajner koji svakodnevno ima dijalog sa nasleđem brenda za koji radi, to je svakako Daniel Roseberry za Schiaparelli. U brendu čiju su kodovi zasnovani na principima nadrealizma ne postoji prostora za svedenost. Jednostavna bela košulja, savršeno ukrojen sako ili kaput ukrašeni su maksimalističkim motivima zlatnih jastoga (prvobitno nastalih 1937. godine kao kolaboracija Else Schiaparelli i Salvadora Dalija), ptica u letu ili ključaonica. Schiaparelli je svet za sebe, a Roserberry je čuvar vrata tog magičnog univerzuma u kom živi nadrealistička bajka.
U brendu čiji su kodovi zasnovani na nadrealizmu,
ne postoji prostora za svedenost. SCHIAPARELLI JE SVET
ZA SEBE, A DANIEL ROSEBERRY NJEGOV ČUVAR
UKOLIO BISMO MORALI DA biramo modnu kuću koja je najviše odana kodovima nasleđa, prvo mesto bi zasigurno išlo brendu Hermès. Kao kreativna direktorka za žensku diviziju, Nadège Vanhee-Cybulski je vrlo suptilnim koracima ovom brendu i njegovoj ženi dala na senzualnijoj pojavi. Odevena i dalje u komade od kože, koji govore priču o najboljim zanatlijama na svetu, Vanhee-Cybulski je ove sezone inspiraciju našla u nepreglednim prostranstvima afričkih stepa. Neutralna paleta boja slonovače, sive i krem polako je postala uvertira za odevne komade i aksesoare intenzivnih nijansi crvene. Ispod safari-košulja nošeni su topovi od kože sa šortsevima od pamuka i kože, a Vanhee-Cybulski našla je pravu meru između senzualnog i onog što taj brend jeste, klasičan. Promišljen dizajner daće vremena da sopstvenu viziju prepliće sa onom od brenda za koji radi. Upravo je vreme ključni faktor u kreiranju mode. U ovom trenutku svet se nalazi na različitim raskrsnicama i međama koje menjaju pogled na svet, a moda kao element kreirana je kao oda utilitarnosti. Kada je svakodnevica ispunjena sumnjama, prelepo ukrojen odevni komad biće jedan od razloga da nam izmami osmeh na lice. U tom pogledu, moda dolazi kao malo zadovoljstvo svakodnevice.
Tekst: Marko Mrkaja
Foto: Profimedia
