U Parizu šezdesetih, kada je moda postajala način izražavanja nove ženstvenosti, susret između Catherine Deneuve i Yves Saint Laurenta prerastao je u jedno od najtrajnijih savezništava u istoriji stila. Upoznali su se 1965. godine, kada je Deneuve, tada dvadesetdvogodišnja glumica u usponu, zatražila haljinu za predstavljanje kraljici Elizabeth II. Na predlog svog supruga, fotografa Davida Baileya, obratila se mladom dizajneru koji je već osvajao Pariz svojom vizijom elegancije.
U ateljeu visoke mode u ulici Spontini, Catherine Deneuve je donela fotografiju bele haljine iz njegove „ruske kolekcije“. Saint Laurent je pristao da je ponovo kreira, i time započeo saradnju koja će trajati više od četiri decenije. Haljina od belog krepa s panelom crvenog veza bila je mnogo više od modnog komada – postala je simbol poverenja koje će se razviti u duboko prijateljstvo.
Njihova saradnja ubrzo je prešla granice piste. Yves Saint Laurent je kreirao kostime za Deneuve u filmovima Belle de Jour Luisa Buñuela (1967) i Mississipi Mermaid Françoisa Truffauta (1969), pomogavši da se na filmu oblikuje njen prepoznatljiv identitet – elegantne, samosvesne žene čija se snaga ogleda u suzdržanosti. Njegove kreacije od krep svile i satena bile su njen vizuelni oklop: diskretne, ali nepogrešivo autoritativne.
U intervjuu za Elle iz 1992. godine, Yves Saint Laurent je o njihovom odnosu govorio jednostavno: „Često pišemo jedno drugom. Zovem je ‘Catherine, my sweet’, a ona mi šalje ruže bledih boja.“ Bila je to vrsta bliskosti koja se nikada nije zasnivala na rečima, već na poverenju. Deneuve je kasnije u katalogu svoje aukcije kolekcije Yves Saint Laurent haute couture (Christie’s, 2019) napisala: „Njegova strogost tokom proba i stidljivost van ateljea učinili su sve te godine čarobnim. Naša tišina, naš smeh i naša melanholija povezali su nas zauvek.“
Kada je 2008. godine, u pariskoj crkvi Saint Roch, čitala pesmu Walta Whitmana na Saint Laurentovoj sahrani, opraštala se od prijatelja, ali i od umetnika koji je, kako je sama rekla, „uticao na moj ukus, moju percepciju lepote i način na koji gledam svet“.
Catherine Deneuve je u svojoj kući u Normandiji čuvala privatnu kolekciju Saint Laurentovih haljina, kaputa i aksesoara, svedočanstvo jednog vremena i jedne izuzetne saradnje. Kada je odlučila da ih proda, objasnila je: „To su kreacije čoveka koji je dizajnirao odeću samo da bi žene bile lepše.“ Aukcija, održana 2019. godine u Parizu, bila je njena intimna posveta prijatelju i epohi koju su zajedno oblikovali.
Catherine Deneuve i Yves Saint Laurent ostali su upamćeni kao tandem koji je nadmašio granice mode i filma. Njihova povezanost nije bila romantična, ali je bila dublja od mnogih ljubavi – intimna u umetničkom smislu, postojana u tišini. Ona je bila njegova muza i ogledalo; on njen jezik stila. Njihova priča ostaje podsećanje da prava moda nikada ne pripada sezoni, već emociji, poverenju i uzajamnom razumevanju koje traje zauvek.
Foto: Profimedia
Tekst: Natalija Kunić
