Seksepil i dalje ne izlazi iz mode

Senzualnost je za mali broj savremenih kreatora i dalje zvezda vodilja i osnova kreativnog stvaralaštva, a modernizam u seksi odevanju zasnovan je na paradoksalnoj upotrebi različitih istorijskih referenci.

Svedoci smo izuzetno turbulentnih socio-ekonomskih, političkih i klimatskih događaja koji za posledicu imaju osećaj društvene nelagodnosti. Kultura panike u društvu nikada nije bila izraženija, ženska emancipacija je kompromitovana usled skandala koji su pre par godina potresli Holivud, kao i činjenice da žena i dalje nije jednako plaćena kao muškarac na istom radnom mestu.

Moda kao kulturološki fenomen odražava ove događaje na makro planu. Društvena previranja utiču na naše poimanje odevanja. Ženi je više nego ikada potreban oklop sa kojim će se suočiti sa problemima. Svojim ponašanjem i postupcima, seksualni predatori poput Weinsteina uticali su na stvaranje osećaja anksioznosti, koji za posledicu ima nametanja jednog pitanja: Da li seksepil ima mesto u modernom društvu? Surova realnost zahteva istrajnost i prepredenost i predstavlja krajnji test snage duha, bez obzira na pol.

Uloga žene u društvu umnogome je kompleksnija, jer je ona brižna majka, predani radnik i senzualni partner. Svaka od tih uloga ima sopstvenu vizuelnu estetiku koje bi trebalo da budu objedinjene. Ma kakve da su okolnosti, žena ne treba da gubi na svom identitetu. Seksepil je kao pojava oduvek bio intrigantna tema, fenomen koji levitira između elegantnog i vulgarnog.

Takođe, vremenska odrednica muti poimanje šta je seksi, a šta vulgarno. Estetika Toma Forda devedesetih danas bi bila dočekana na nož kao primer neukusa i degradiranja ženske pojave. Međutim, u to vreme Gucci, u režiji Toma Forda, bio je predmet požude i pojam kako žena treba da izgleda. Seksi današnjice je suptilan i flertuje sa prošlošću, a najbolji primer su milanske dizajnerke Giorgia Tordini i Gilda Ambrosio. Pre nego što su započele rad na brendu Attico (potkrovlje na italijanskom) Tordini i Ambrosio pažnju modne javnosti privukle su sopstvenim osećajem za stil i gigantskim brojem pratilaca na Instagramu. Iako prelaz iz sfere influensera na društvenim mrežama u domen modnog dizajna nije jednostavan, milanski dvojac je to postigao s velikim uspehom, Predstavile su novi talas milanske estetike koja je sušta suprotnost od bunga bunga italijanske ženske pojave devedesetih.

Duboki dekolte i izblajhana kosa postali su deo prošlosti, čak i kraljica seksepila Donatella Versace pokazala je svedeniji pristup kreiranju. Donatella ima pristup višedecenijskoj arhivi kuće koja slavi seksepil, i kolekcija za jesen-zimu nije izuzetak. Seksi je u Versace DNK, međutim nova interpretacija daje mu crtu glamura. Marama-print predstavljen je na helankama i mini-haljinama i pokriva veći deo ženske figure, a masivni korset-pojasevi uklopljeni su sa logo-majicama kako bi nova Versace žena bila više metropolitska, a manje dominatriks (gospodarica). Estetika koja s najvećom lakoćom flertuje sa elementima seksepila potiče iz Pariza. Francuska je u pogledu ženskog seksepila umnogome progresivnija i liberalnija, u poređenju sa ostatkom Zapada. Dovoljan je jedan pogled na omiljenu francusku sliku Euegènea Delacroixa "Sloboda vodi ljude" i biće vam jasno. Čak i usled revolucije, žena kao personifikacija slobode prikazana je obnaženih grudi. Seks je daleko od tabu-teme, a žena koja vlada čarima senzualnosti definiše se kao boginja. A ko bolje da prikaže viziju modernih boginja nego Alexandre Vauthier? Francuski kreator ima talenat da stvori odeću koja diže temperaturu modnog barometra i što je najbitnije, kreira siluetu koja mu daje crtu prepoznatljivosti na kilometar. Vauthier je vešt manipulator proporcija - ukoliko je izrez na dekolteu dubok, ostatak haljine biće sveden i pokriven, a što se odvojenih komada tiče, strukirani blejzeri predstavljeni su sa pantalonama širokog kroja. On je dosledan komadima i krojevima koji su, kako je sam definisao, jednako pariski koliko i zgrade arhitekte Haussmana.

Crni sako, naglašenih ramena, uvek će biti simbol dobrog ukusa, kao što je to slučaj i sa pažljivo plisiranim haljinama - Vauthierove komade koristi kao suptilnu počast velikim kreatorima kao što su Yves Saint Laurent, Claude Montana i Christian Lacroix, a opet su više nego modernizovani kako bi zadovoljili prohteve žena širom sveta koje žele da očaraju u haljini od štrasa sa šlicem. Kao što je već spomenuto, vremena su teška i kao posledica toga pojavila se struja kreatora i stilista koji imaju cerebralni pristup modi, i kao rezultat imaju revolt prema svemu što u fokus stavlja ženstvenost. Patika je preuzela primat nad potpeticom. Međutim, za veliki broj žena moda je upravo to - proslava, pre nego apokalipsa, a novi talas kreatora seksepil vešto manipuliše koristeći istorijske reference koje, da paradoks bude veći, seksepilu daju na modernizmu. Devojke samo žele da se zabavljaju.

Tekst: Redakcija magazina Harper's Bazaar

Foto: Profimedia

Pročitajte još

Pročitaj još