Više od tri decenije nakon osnivanja brenda JSP, sestre Jelena i Svetlana Proković ostaju dosledne ideji da moda nije odgovor na trendove, već izraz lične slobode, umetničkog impulsa i hrabrosti da se ostane autentičan.
Od samih početaka, u atmosferi haosa devedesetih, njihova estetika razvijala se izvan očekivanog: između rokenrola i pozorišta, stroge forme i emocije, konstrukcije i intuicije.
Nova kolekcija WO/MAN možda najdirektnije do sada otvara pitanje identiteta i slobode izražavanja. U prostoru između ženstvenosti i muževnosti, JSP briše granice i menja uloge, ali ne da bi provocirale, već da bi pokazale koliko su autentičnost i individualnost čin hrabrosti.
Kolekcija WO/MAN briše granice između nežnog i snažnog i istražuje prostor između ženstvenosti i muževnosti. Šta vas danas intrigira u toj dualnosti?
SVETLANA: Masculine-Feminine je večita inspiracija našeg brenda i stalno prisutan dualizam u našim radovima. Ono što me posebno intrigira jeste zamena uloga, a da se bit ne izgubi, već dodatno potencira. Žena u strogom muškom odelu kao oličenje ženstvenosti i muškarac u fluidnim formama, koji zrači muževnošću, nisu samo pitanje garderobe, već stava.
JELENA: Mene intrigira upravo sloboda da se te granice više ne doživljavaju kao strogo određene. Mislim da ljudi danas sve manje žele da budu definisani jednom ulogom ili jednom estetikom i baš u toj slobodi nastaje nešto autentično i lično.
U kom trenutku moda za vas prestaje da bude samo garderoba, a postaje stav?
JELENA: Moda za mene postaje stav onda kada prestane da bude samo estetski izbor i postane način komunikacije sa svetom, bez potrebe da bilo šta objašnjavate.
SVETLANA: Svako od nas nosi neku specifičnost i u toj različitosti je lepota. Mi se trudimo da pomognemo da se ta individualnost ispolji kroz odeću koju stvaramo.
Počele ste tokom devedesetih, u trenutku haosa i raspada sistema i države. Koliko je upravo taj bunt oblikovao JSP estetiku? I da li moda danas može biti čin pobune?
JELENA: Devedesete su nas naučile da stvaramo uprkos okolnostima i da verujemo intuiciji čak i kada ništa oko nas nema stabilnost. Mislim da se taj osećaj slobode i nepristajanja i danas oseća u onome što radimo.
SVETLANA: Moda u svojoj osnovi nosi promenu, što ne mora uvek biti bunt, ali jeste stav. Naš brend pre svega oslikava naše lične stavove. Iza estetike, izraza i poruke JSP brenda stojimo mi.
JSP postoji više od tri decenije, ali nikada nije delovao kao brend koji prati tokove modne industrije. Da li ste od početka znale da želite da stvarate van sistema očekivanog?
SVETLANA: Moram priznati da baš i nije postojao neki plan delovanja, više je bilo pitanje emocija, a slično je i danas, mada smo morale da napravimo sistem da bi sve funkcionisalo. Baviti se modom ume da bude izazovno tehnički, operativno, logistički, tako da je neophodno svesti se u realne okvire. Istovremeno, bavimo se onim što nas trenutno opseda, intrigira, tera na akciju i jedino to uzbuđenje stvaranja nas drži svih ovih godina.
JELENA: Uticaj trendova je neminovan, ali ne čini zadati okvir onoga što radimo. Mislim da se upravo zato JSP nikada nije menjao prema očekivanjima tržišta, već kroz naše lične faze, interesovanja i emocije.
Rokenrol, pozorište, „underground“ scena i performans duboko su utkani u vaš rad. Koliko su upravo muzika i umetnost oblikovale način na koji danas razmišljate o modi?
JELENA: Pozorište me je naučilo da je atmosfera podjednako važna kao i sam vizuelni utisak. Uvek me zanima emocija koju garderoba izaziva, način na koji se kreće, kako komunicira sa osobom koja je nosi i kakvu energiju ostavlja iza sebe.
SVETLANA: Sve ono što stimuliše naša čula nekim alhemijskim procesom na kraju se oslikava kroz naš rad. Muzika, pozorište, film, slikarstvo, skulptura, arhitektura, strip, književnost – sve što svakodnevno upijamo neminovno formira ono što stvaramo. Ja sam neostvareni arhitekta sa pank korenima, večno opsednuta detaljima, a Jelena je dete pozorišta, zvezda disko podijuma i veliki osmeh… Da li sve to prepoznajete u našem brendu?
Vaše revije nikada nisu bile samo prikaz kolekcije, već gotovo performans. Šta želite da publika oseti pre nego što uopšte „razume“ kolekciju?
SVETLANA: Pre svega, makar deo onog uzbuđenja koje nas je vodilo tokom stvaranja kolekcije. Revija je muzičko-vizuelni doživljaj. Muzika je jako važan segment i uvek mnogo govori o tome šta nas je inspirisalo. Ona nikada nije prateća stvar, već jednako važna kao i garderoba.
JELENA: Volim kada publika najpre oseti nešto intuitivno, pre nego što racionalno razume kolekciju. Taj prvi emotivni utisak mi je najvažniji, jer mislim da se prava energija mode upravo tada prenosi.
Odakle danas najčešće kreće jedna JSP kolekcija?
JELENA: Nema pravila, svaka kolekcija je priča za sebe. Nekada sve teče i nadograđuje se spontano, ali često jedna od nas započne ideju, a druga joj potpuno promeni pravac. Upravo iz tog sudara senzibiliteta nastanu najbolja rešenja.
SVETLANA: Danas, kao i pre pet ili deset godina, sve kreće od neke misli koja se neprekidno vrti po jednoj od naših glava, a onda se duplira i opseda dve glave. Usput se razvija, menja, širi, zaglavi, vrati na početak i na kraju dobije opipljiv oblik.
Godinama živite i radite između Beograda i Ljubljane. Kako to utiče na vaš sestrinski i kreativni odnos?
SVETLANA: Od 1999. godine ne živimo u istom gradu, čak ni u istoj državi i to je za mene večno nedostajanje, ali napredak tehnologije je dosta pomogao da možemo uživo da se volimo, raspravljamo i smejemo. Ipak, ima to i svojih prednosti – Beograd i Ljubljana su danas podjednako deo našeg identiteta.
JELENA: Iako fizički nismo zajedno, svakodnevno funkcionišemo kao da jesmo. Mislim da nas je ta udaljenost čak naučila većem poverenju i još jačoj povezanosti. Bez obzira na kilometre udaljenosti, naš kreativno-sestrinski odnos funkcioniše potpuno prirodno, kao da smo stalno u istoj prostoriji.
U vašem radu postoji snažan balans između stroge forme i emocije. Šta vas više vodi pri stvaranju – intuicija ili konstrukcija?
SVETLANA: Intuicija i konstrukcija idu ruku pod ruku, prepliću se i jednako su bitne. Jedna bez druge ne mogu, bar za mene.
JELENA: Kod mene intuicija uvek dolazi prva, ali bez konstrukcije i discipline ne može da opstane. Mislim da upravo zato dobro funkcionišemo. Svetlana često razmišlja kroz strukturu i formu, a ja više kroz emociju i atmosferu. Na kraju se te dve strane spoje i naprave balans koji čini JSP estetiku.
WO/MAN govori i o održivosti, ručnom radu i reciklaži. Da li verujete da moda mora da uspori da bi opstala?
SVETLANA: Mislim da mora ako želi da sačuva smisao. Hiperprodukcija uništava kreativnost, korporacije programiraju brendove, društvene mreže oblikuju trendove, profit gazi sve pred sobom, a svet se guši u otpadu. To je današnja slika, nimalo obećavajuća. Ipak, želim da verujem da nismo uzalud svesna bića i da svako u svojim okvirima može da doprinese da opstanu lepota stvaranja i svrha življenja.
JELENA: Verujem da ljudi polako počinju ponovo da traže smisao, trajanje i emociju u stvarima koje kupuju. Moda ne treba da bude samo trenutna slika sa društvene mreže, već nešto što nosi ličnu vrednost i ostaje sa nama dugo.
Za koga danas dizajnirate, ko je žena koja nosi JSP?
SVETLANA: To nije neka fiktivna osoba iz naše mašte, to su žene različitih godina i profesija koje pronalaze u našim stvarima ono nešto što pravi razliku. Beskrajno smo zahvalne što postoje i daju svrhu onome što radimo.
JELENA: Najlepše mi je kada vidim kako različite žene mogu na potpuno svoj način da iznesu isti komad. Upravo ta individualna interpretacija me svaki put prijatno iznenadi.
Posle više od trideset godina rada, šta vas danas još uvek tera da istražujete, rizikujete i pomerate sopstvene granice? Šta vas još uvek uzbuđuje u modi?
JELENA: Mene i dalje uzbuđuje sama mogućnost transformacije, trenutak kada nešto što je postojalo samo kao ideja dobije svoj stvarni oblik i počinje da živi kroz ljude koji to nose. Mi i dalje verujemo u proces, ručni rad, emociju i trajanje.
SVETLANA: Potreba za stvaranjem je opsesivna stvar. Mozak vam je prosto nabaždaren da stalno smišlja nešto novo i drži vas pod neophodnom dozom adrenalina. Mogućnost pretvaranja ideje u opipljivu stvar, a da ste jedino sami sebi odgovorni, još uvek je dovoljno uzbudljiva realnost za mene.
Ako je WO/MAN priča o slobodi identiteta, kako danas izgleda osoba koja zaista ima hrabrost da bude ono što jeste?
SVETLANA: Verujem da osoba koja ima hrabrosti da kaže šta misli, oseća i želi, makar se to razlikovalo od većine, svakako izgleda onako kako se njoj dopada, što je i najvažnije.
JELENA: Mislim da danas najveću hrabrost imaju ljudi koji uspeju da ostanu autentični u vremenu koje stalno nameće modele kako treba da izgledamo i živimo.
Ako biste morale da opišete JSP ne kao brend, već kao stanje duha, kako biste ga definisale?
SVETLANA: Jedna reč – sloboda.
JELENA: Sloboda da se menjaš, istražuješ, rizikuješ i uvek budeš ono što jesi.
Razgovarala: Milica Prelević
Fotografije: Peter Uhan, Jure Makovec
