Jedan od najvećih dokumentarnih filmskih festivala na Balkanu, Beldocs, od prvog izdanja 2008, pravi jedinstven prostor u kome se slavi specifičnost dokumentarnog filma i bavi o gorućim temama čovečanstva. Beldocs je prostor za slobodu izražavanja i misli, za promovisanje hrabrih, mladih autora, za slavljenje etabliranih filmskih velikana, kao i za upoznavanje lokalne publike sa konstantnim evoluiranjem filmskog jezika i filmskih formi.
Beldocs bezrerezvno podržava domaći film i trudi se da uspostavi strateška partnerstva sa dokumentarnim filmskim festivalima širom Evrope i da time olakša potencijalne koprodukcije domaćih filmova. 16. Beldocs otvara upravo domaći film, a na osam lokacija u gradu (Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Muzej jugoslovenske kinoteke, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Cineplexx Ušće, Art bioskop Kolarac, Centar za kulturu Vlada Divljan i Barutana), publika će biti u prilici da vidi neke od najznačajnijih dokumentarnih filmova iz 2022. i 2023. godine.
Festival će, kao i proteklih godina, biti hibridne forme, budući da će deo programa biti prikazan na platformi Beldocs Online i televiziji Insajder. Celokupan program festivala dostupan je na zvaničnom sajtu beldocs.rs, a mi predlažemo 10 domaćih ostvarenja koja bi trebalo da se nađu na vašoj watch listi.
Još jedno proleće, Mladen Kovačević
Film koji otvara 16. Beldocs (19:30 sati, Dom omladine Beograda), zapravo je medicinski triler koji tematizuje epidemiju variole vere (velikih boginja) u Jugoslaviji 1972. Godine. U celosti je sastavljen od arhivskih snimaka i rekonstruiše događaje od trenutka kada je virus s bazara u Iraku unet u Jugoslaviju. Priča je bazirana na intimnoj reminiscenciji naratora i protagoniste, doktora Zorana Radovanovića.
Bajka bespovratnog vremena, Pavle Terzić
Film o istoriji beogradskog klabinga i jedne scene koja je po mnogo čemu bila posebna… Od Detroita, preko Čikaga, pa sve do Mančestera, Berlina ili Beograda, bez obzira na to da li pripada klupskoj sceni ili velikim rejvovima, elektronski zvuk postaje neka vrsta nove muzičke religije. Ovakva teza pogotovo dobija na značenju kada se uzmu u obzir krajnje specifične političke, sociološke i kulturološke okolnosti koje obeležavaju našu zemlju i period devedesetih godina prošlog veka.
Niko vredan pomena, Svetislav Dragomirović
Ovo je film koji opisuje ličnu dramu koju proživljava šezdesetogodišnji penzionisani porno glumac iz Srbije, u malteškom zatvoru iščekuje kraj Kafkanijanskog suđenja, boreći se sa demonima koji mu ne dozvoljavaju da zaspi.
Bugi i Demoni, Ivan Šijak
Film se bavi poznatim street fotografom i umetnikom Bugijem (Boogie), s posebnim akcentom na njegov rad u Beogradu i seriji fotografija koje je uradio u posebnoj tehnici – mokri kolodijum.
Prizvan i pozvan, Luke Papića i Srđe Vuča
Ovo je politička komedija sa tragičnim posledicama koja se bavi jednim od najčudnijih perioda u srpskoj političkoj istoriji. Četiri bivša predsednička kandidata, politička autsajdera, se prisećaju svog učešća na prvim višestranačkim izborima 1990. godine i ponovo proživljavaju taj, za sve njih, sudbonosan događaj. Prizvan i pozvan nije film o “rađanju demokratske scene” i prvim višestranačkim izborima u istorijskom i informativnom smislu, već film o ljudskoj naravi i egu, izjavili su autori.
Portret umirućeg džina, Stefan Đorđević & Flotacija, Aleksandra Tatić i Eluned Zoi Aiano
Oba filma producirao je Miloš Ljubomirović, a oba govore o ljudima u Istočnoj Srbiji, u Boru i Majdanpeku, koji rade u rudarskoj industriji.
Aurorin san, Dragan Jovanović
Film istražuje kolektivno nesvesno u razdoblju savremene krize. Pojedinačni učesnici dele svoje najsnažnije snove. Podsvesni narativi vizuelno se prepliću s turbulentnošću sadašnjice, stavljajući u prvi plan arhetipove i motive iz bajke o Uspavanoj Lepotici, izjavila je o svom filmu autorka.
reKAPITULACIJA, Filip Markovinović
Pre tačno 30 godina grupa umetnika je zamrznula svoje radove, i na taj način, simbolično, odustala od svojih ličnih umetničkih praksi sa ciljem da kroz organizovano delovanje uzmu učešča u onome što bi danas nazvali aktivistička odnosno društveno angažovana umetnost (u ono vreme to je bilo isključivo pitanje etike). Iz te akcije proizašla je umetnička grupa Led art, koja je kroz različite inkarnacije aktivna do danas. Pod sloganom etika pre estetike grupa se vodila utopijskom idejom da umetnost može da izleči bolesno društvo.
Gru tu je, Bojan Vinulović i Rennè Miskolci
Film koji 17. maja u 19:30 sati u Domu omladine zatvara Beldocs.
– Sve što ćete videti, obuhvatiće biografiju, ali i celu jednu eru muzike, priču o duhu Beograda, rađanju rep kulture i razgranavanju scene koja je u najtežim vremenima mogla da parira mnogima na svetskom nivou, po izrazu, zvuku i porukama koje se šalju, izjavili su autori.
Tekst: J. M.
Fotografije: Beldocs Promo, YouTube
