U modnom svetu, on je bio apsolutni bog, kreativni genije kom je polazilo za rukom sve, uključujući i da radi za dva direktna konkurenta, organizuje revije na bilo kojoj lokaciji sveta, kao što je to Kineski zid, a svaki projekat koji je osmislio pretvoren je u zlato. Karl Lagerfeld je bio neprikosnoveni modni vladar i jedna od najpoznatijih figura pop kulture. Bio je pionir u popularizaciji mode u svetu i tendenciozno se etablirao kao karikatura.
Lagerfeld je rođen u Hamburgu 1933. godine, otac mu je bio uspešan trgovac, poreklom iz Švedske, a majka Nemica, sa kojom je imao veoma kompleksan odnos o kojem je otvoreno pričao. Kako je sam govorio branila mu je da svira klavir jer je imao ružne šake, činjenica koja je kasnije oblikovala njegov život, pošto je u svakom domu koji je posedovao imao koncertni klavir, a šake je pokrivao rukavicama, koje su bile njegov zaštitni znak, zajedno sa naočarima za sunce i kravatama.
Na majčino insistiranje odlazi u Pariz, gde 1954. godine dobija nagradu na konkursu za modni dizajn Sekretarijata za vunu. Nakon toga, dobija poziv da radi u timu kreatora Pjera Balmana, kao njegov asistent. Na toj poziciji se zadržao dve godine, sve do 1957. kada dobija mesto dizajnera brenda Jean Patou.
SMELI POČECI
Šezdesetih godina bavi se isključivo poslom konsultanta i frilensera za modne brendove i bio je prva osoba koja je na taj način sarađivala sa modnim kućama. Vreme je delio između Nemačke, Francuske, Italije i Engleske, a neki od brendova sa kojima je radio su Charles Jourdan, Krizia, Valentino i Curiel. Lagerfeld je u tom periodu radio i za italijansku kucu Tiziani, koja je bila zaslužna za neke od najpoznatijih toaleta Elizabet Tejlor.
Njegov prvi trajniji angažman u tom periodu dešava se 1966. godine kada postaje kreativni direktor kuce Chloé. Njegov rad za ovaj brend je postigao od samog pocetka veliki uspeh, jer je vrlo vešto savremenom modnom dizajnu davao kreativne interpretacije istorijskih referenci, spajajuci na taj nacin prošlost i sadašnjost. U trenutku kada je modni svet popularizovao mini-haljine, Lagerfeld je predstavio Astoria haljinu od svilenog krepa, dugih rukava, do poda, sa upecatljivim rucno oslikanim cvetnim motivima.
Od samog pocetka, bio istrajan i dosledan sopstvenoj viziji, bez želje da se povinuje tendencijama. Njegove kreacije imale su smisao za humor i satiru. Vecernju haljinu dekorisao je motivom tuša iz kog izlaze kapi vode materijalizovane na stotinama svetlucavih
kristala. Nemali deo njegovih kolekcija bio je posvecen surealisticnim manirima, te optickim varkama, kojim se na haljinama pravi vizuelna dinamika. Upravo ovaj manir poslužio mu je kasnije u revitalizaciji uspavanog diva po imenu Chanel.
Sredinom sedamdesetih, predstavlja mirisnu notu za kucu Chloé, i jedan je od prvih kreatora koji to radi za brend koji ne nosi njegovo ime. Lagerfeld je za Chloé bio angažovan u dva navrata, od 1964. do 1983. i od 1992. do 1997. godine. Sredinom šezdesetih zapocinje njegova najdugotrajnija poslovna veza i to sa rimskom kucom Fendi. Pet Fendi sestara, koje su nasledile porodicnu konfekciju, angažovale su ga kako bi radio na kolekcijama odece i krzna.
Nemacki kreator je bio zaslužan za revitalizaciju brenda, kao i na percepciji krzna kao, pre svega, modnog materijala, pa onda i odevnog komada koji simboliše luksuz. Posebnim ručnim tehnikama, Lagerfeld je krzno vizuelno smekšao, a određene tehnike učinile su ga lakšim za obradu, te je krzno tretirano kao platno. Najbolji dokaz tome je trijumfalna revija na Trevi fontani 2016. godine, u čast 90 godina postojanja brenda. Lagerfeld se okrenuo krznu i predstavio ga kao da je visoka moda. Od bundi, pa do haljina, različiti tipovi krzna su tretirani koloracijama kako bi se napravili apstraktni i realistični motivi od ovog skupocenog materijala.
DOLAZAK U CHANEL
Možda i najvažniji razlog zbog kog je Karl Lagerfeld došao u Chanel je činjenica da mu je toliko ljudi govorilo da to ne čini. Brend je bio mrtav, pa bi to značilo i njegovu smrt kao dizajnera. Međutim, Nemac se 1983. godine osmelio da uđe u koštac sa uspavanim legatom modnog brenda i na zaprepaštenje svih, on ga je ne samo oživeo, nego od njega napravio modni brend koji danas vredi preko deset milijardi evra. Lagerfeld je usvojio sveambleme i elemente koje je Gabrijel Šanel upotrebila u svom dizajnu, ali sa izuzetkom
što ih je on preokrenuo naglavačke.
Tamo gde je ona stavljala jednu nisku bisera, kod njega ih je bilo deset ili pak jednagigantskih veličina, isto i sa motivom kamelije, a Lagerfeld se u tolikoj meri drznuo da je koristio i materijale koji su kombinacije kao što su oskudni bikiniji sa CC logoima, koje je on osmislio. Dvehiljadite su bile period drugačije estetike za Chanel i Lagerfeld je brend poveo u pravcu neprikosnovene elegancije.
Pored ready-towear kolekcija, veliku pažnju izazvale su kreacije visoke mode koje je Lagerfeld predstavljao u zdanju Grand Palais. Pored toga, on je bio zaslužan za popularizaciju putovanja, pa je dodatne kolekcije (Resort i Metiers d’Art) predstavljao na lokacijama van Pariza. Chanel je svoje revije održavao u Versaju, Edinburgu u zamku u kom je živela Meri, kraljica Škota, Dalasu, Seulu, Njujorku. Nemački kreator je od Chanela
napravio najveći modni brend, a za tri decenije kako se bavio njime, akumulirao je
neverovatno bogatstvo.
KO JE ZAPRAVO ON?
Lagerfeld je bio jedna od najpoznatijih modnih figura u svetu, ali u isti mah i najmisteriozniji. Njegov medijski uticaj nije poznavao granice, ali se postavlja pitanje koliko ga ljudi zaista poznaju, naročito nakon njegove smrti. Najnovije ostvarenje reditelja Majkla Valdmana Misteriozni gospodin Lagerfeld upravo se bavi tajnovitom njegovom pojavom, njegovim
uskim krugom saradnika i prijatelja, voljenom oko dve stotine miliona evra.
Dokumentarac kao sagovornike ima ljude iz njegovog okruženja, posrednog i neposrednog. Od telohranitelja, preko suseda, dadilja za mačku i muških modela, koji su bili njegove muze, film otvoreno govori o Lagerfeldovim kompleksnim odnosima, naročito sa onima za koje smatra da su na neki način izdali njegovo poverenje. To je, na primer, bio slučaj sa Klaudijom Šifer. Lagerfeld i ona su imali blisko prijateljstvo, i ona je bila jedna od njegovih muza. Sa još jednom od svojih prijateljica zavladalo je desetogodišnje neprijateljstvo, jer se ona drznula da nosi odeću Lagerfeldovog najvećeg rivala Iv Sen Lorena.
Ulje na vatru bila je i činjenica da je Sen Loren nekada bio u vezi sa jedinom ljubavlju Karla
Lagerfelda, problematičnim bonvivanom Žakom de Bašerom, koji je 1989. godine preminuo od AIDS. Nakon toga, usledela je velika transformacija Lagrefelda, koji je počeo da nosi košulje velikih okovratnika i naočare za sunce, kako bi zamaskirao svoju krhku personu.
Rad za Chanel i Fendi značio je ogromne godišnje ugovore za dizajnera, koji je za života akumulirao bogatstvo od dve stotine miliona evra. Međutim, ovaj novac je predmet ogromnog interesovanja poreske uprave Francuske, pošto je Lagerfeld dobar deo sredstava krio, kako ne bi plaćao porez, a pored toga preselio se u Monako iz ociglednih razloga. Lagrefeld je bio figura veća od života koji je trošio enormne svote novca i bio velikodušan prema svojim najbližim prijateljima. Kada mu je sestricina rekla da se venčava na poklon je dobila Chanel vencanicu, koja je za Ameriku putovala Concorde avionom.
Kako bi prijateljinprovodili praznike s njim, organizovao je privatne avione da bi stigli do jedne od njegovih mnogobrojnih kuća, od kojih je svaka bila opremljena u maniru 18. veka, istorijskog perioda koji je Lagerfeld obožavao. U knjižari u Parizu potrošio je u jednom danu više od sedamsto hiljada evra na razna izdanja.
PRVI PONEDELJAK U MAJU
Osnovan 1948. godine, Met Gala je događaj Instituta za kostim u okviru Metropoliten
muzeja. Legendarna urednica Dajan Vriland preuzela je šezdesetih rukovodstvo i
godišnjem događaju, koji se održava prvog ponedeljka meseca maja, dala je temu. Danas je to najveci modni event koji za veče prikupi neverovatna sredstva, koja pokrivaju operativne troškove Instituta za narednu godinu.
Iako je bio redovan posetilac Met izložbi, Lagerfeld je bio strogih uverenja da je modi mesto na ulicama, na telima ljudi, a ne u muzeju. Od kako je dobio nagradu Instituta za vunu 1954. Lagerfeld je ostavio neverovatan trag u modnoj istoriji, radeći za brendove kao što su Balmain, Patou, Chloé, Fendi, Chanel, kao i za brend koji nosi njegovo ime. Kao ideja za
izložbu poslužile su njegove skice, pošto je kreacije uvek realizovao u kroki crtežima, koje su vođe ateljea dešifrovale i interpretirale, a mizanscen za sto pedeset kreacija koje su predstavljene na izložbi kreirao je Tadao Ando, japanski arhitekta koji je trebalo da realizuje kuću za Lagerfelda.
Izložba je ultimativna pocast liku i delu najveceg genija savremene mode. Njegov legat trajno će biti upisan u anale popularne kulture.
Tekst: Marko Mrkaja
Foto: Profimedia
