O burnoutu danas gotovo svi znamo ponešto – to je stanje iscrpljenosti izazvano prebrzim tempom, stalnim pritiskom i neprekidnim jurnjavanjem ka cilju. Ali dok se o njemu često govori, u senku je ostao njegov suprotan, podjednako opasan fenomen: rust-out. To je trenutak kada posao više ne inspiriše, kada zadaci deluju besmisleno, a svakodnevica postaje jednolična.
Za razliku od sagorevanja, koje nastaje usled preopterećenosti, rust-out je posledica nedostatka izazova i podsticaja. Rutina ulazi na mala vrata, entuzijazam slabi, a osećaj dosade i apatije prerasta u stanje koje utiče ne samo na karijeru, već i na privatni život, odnose i osećaj sopstvene vrednosti.
Posebno je izražen među ženama koje, uprkos jednako velikom ili većem trudu od svojih muških kolega, često nailaze na prepreke u napredovanju. Statistika pokazuje da za svakih sto unapređenih muškaraca, tek 86 žena dobija istu priliku. Osećaj nepravedne raspodele i nedostatka priznanja samo dodatno podstiče frustraciju, a kod žena drugih boja kože ili transrodnih zaposlenih ova nejednakost postaje još izraženija.
Rust-out fenomen nije rezervisan samo za korporativni svet.
Preduzetnici, iako naizgled slobodniji, takođe su ranjivi. Početni entuzijazam i želja da izgrade nešto svoje neretko se pretvaraju u razočaranje kada shvate da su sebi stvorili radno mesto puno rutine, a ne biznis koji donosi slobodu i rast.
Rust-out se često pojavljuje i na samom vrhu karijere, u trenutku kada dosegnete ono za čim ste godinama težili. Umesto zadovoljstva, dolazi praznina i pitanje – šta dalje? To preispitivanje, koliko god neprijatno bilo, otvara prostor za nova promišljanja i redefinisanje pojma uspeha.
Pandemija je dodatno osvetlila ovu pojavu. Period usporavanja pružio je prostor da se mnogi zapitaju šta im je zaista važno – porodica, prijatelji, lični mir ili još jedna stepenica na karijernoj lestvici. Danas, kada kompanije ponovo insistiraju na radu iz kancelarija, zaposleni sve češće postavljaju granice i jasno pokazuju šta više nisu spremni da tolerišu.
Uprkos tome što se doživljava kao problem, rust-out može imati i drugu stranu – može biti signal da je vreme za promenu. On nagoveštava da ono što trenutno živimo nije u skladu sa našim vrednostima i željama, i podstiče nas da preispitamo pravac kojim idemo. Ako se prepozna i prihvati kao prilika, rust-out može postati dragocen pokretač – ne kraj puta, već poziv na novi početak.
Foto: Profimedia
