Mnogi zaposleni nalaze se u situaciji da bi rado promenili posao, ali umesto novih oglasa suočavaju se sa talasima otpuštanja. Inflacija, recesija i ekonomska nesigurnost glavni su razlozi za “quiet quitting”, ali ono što dolazi nakon toga često vodi u još ozbiljniji problem – “quiet cracking”.
Šta zapravo znači quiet cracking?
Reč je o stanju u kojem zaposleni ostaju na svojim pozicijama ne zato što to žele, već zato što nemaju izbora. Ispunjavaju svoje obaveze, prisutni su, ali unutrašnja motivacija nestaje. Povlače se u tišinu, ne daju otkaz, već ostaju zarobljeni u poslovima koji ih ne ispunjavaju. Posledice mogu biti nezadovoljstvo, depresija i sagorevanje.
Zbog zamrzavanja zapošljavanja i rastućeg broja otpuštanja, sve je više ljudi koji ostaju u radnom okruženju koje im ne prija – ne sopstvenom voljom, već usled nedostatka boljih alternativa.
Zašto je quiet cracking u porastu?
Prema istraživanjima, skoro trećina zaposlenih priznaje da više nema motivaciju na poslu, a tek četvrtina potpuno je zadovoljna svojom situacijom. Ipak, velika većina i dalje veruje da daje značajan doprinos uspehu kompanije.
Posebno zabrinjava pad zadovoljstva među mlađim generacijama – pripadnicima Gen Z i milenijalcima. Dok je prošle godine više od polovine bilo zadovoljno, sada ih je jedva trećina. Ovaj trend potvrđuje se i globalno: angažovanost zaposlenih širom sveta pala je sa 23 na 21 procenat u 2024. godini, što je drugi pad u poslednjih pet godina.
Smanjena angažovanost zaposlenih globalnu ekonomiju košta stotine milijardi dolara. Istovremeno, usled finansijskih gubitaka obustavljaju se povećanja plata, promocije, programi obuka i benefiti za dobrobit zaposlenih. Time se stvara začarani krug – više stresa, više “quiet hiringa” i, na kraju, još više “quiet crackinga”.
Zašto su ljudi nezadovoljni?
Glavni razlog koji zaposleni navode jeste – nedostatak priznanja. Iako mnogi vole posao koji obavljaju, često osećaju da njihov trud nije primećen. Bez pozitivnih povratnih informacija nema ni osećaja napretka, pa motivacija slabi.
Posledica je da zaposleni spolja deluju posvećeno i savesno, ali iznutra se osećaju zarobljeno u nezadovoljavajućoj poziciji. To vodi direktno ka iscrpljenosti i sindromu “hamster točka” – sve više rada, a sve manje smisla.
Kako izaći iz začaranog kruga?
Ako prepoznajete kod sebe znake “quiet crackinga”, važno je reagovati na vreme. Najpre – razgovor sa nadređenima. Mnogi menadžeri ni ne primećuju da zaposleni u tišini pate od nedostatka motivacije. Otvoren i iskren razgovor, uz traženje ličnog feedbacka, može doneti veliku promenu.
Potrebna je hrabrost da se kaže da priznanje koje dobijate ne odražava vaš trud, ali bez jasnog izražavanja očekivanja teško je išta promeniti.
Sa druge strane, i menadžeri moraju menjati pristup – priznanje ne sme biti rezervisano samo za velike uspehe, već i svakodnevni rad zaslužuje pozitivnu povratnu informaciju. Ohrabrivanje celog tima, uvažavanje briga zaposlenih i davanje prostora za napredak jedini su načini da se “quiet cracking” zaustavi pre nego što preraste u ozbiljne posledice po mentalno zdravlje i poslovne rezultate.
Foto: Pexels
