Sunčanje je tema koja decenijama izaziva polemike. S jedne strane, sunce je izvor života, neophodno za sintezu vitamina D i regulaciju brojnih bioloških procesa, a s druge, mediji, dermatolozi i kozmetička industrija upozoravaju na rizike: ubrzano starenje kože, opekotine i, najviše, rak kože. Ali koliko je od svega toga zaista zasnovano na nepristrasnoj nauci, a koliko u funkciji profita industrije zaštite od sunca?
Naučno je potvrđeno da prekomerno izlaganje UV zračenju može izazvati oštećenje DNK ćelija kože, što dugoročno može povećati rizik od raka kože – posebno melanoma. Istovremeno, umereno izlaganje suncu ključno je za sintezu vitamina D, čiji deficit se sve češće dovodi u vezu s depresijom, autoimunim bolestima i smanjenom gustinom kostiju.
Dakle, sunce samo po sebi nije neprijatelj, već postaje štetno u kontekstu prekomernog i neodgovornog izlaganja – naročito bez zaštite.
Kontroverze oko SPF-a
Proizvodi sa SPF zaštitom danas su neizostavni u preporukama dermatologa, ali i svakodnevnom marketingu. Beauty industrija agresivno promoviše ideju da je neophodno koristiti SPF tokom cele godine, čak i u zatvorenom prostoru ili tokom oblačnih dana. Takav narativ, iako može imati određenih utemeljenja u specifičnim slučajevima (osobe sa fotosenzitivnim kožnim oboljenjima, nakon tretmana lica i slično), kod šire populacije može stvoriti dozu paranoje koja više služi prodaji proizvoda nego realnoj zaštiti. Pitanje koje se opravdano postavlja jeste: da li zaista štitimo zdravlje, ili odgovaramo na industrijski oblikovane strahove?
Rastuće sumnje o štetnosti sastojaka u kremama za sunčanje dodatno komplikuju situaciju. Pojedini hemijski filteri (kao što su oxybenzone, octinoxate i avobenzone) povezivani su sa hormonalnim disbalansima, alergijskim reakcijama i mogućnošću prodiranja u krvotok. Nije u pitanju samo naše telo. Takođe, postoje i ekološki razlozi za zabrinutost – mnoge supstance iz SPF krema dokazano štete morskim ekosistemima, naročito koralima. Hemikalije iz krema za sunčanje ispiraju se u more i okeane, uništavajući koralne grebene i narušavajući morske ekosisteme. Toliko da su neke zemlje, poput Havaja i Palaua, zabranile prodaju određenih krema zbog štetnosti po prirodu.
I dok nas reklame uveravaju da bez SPF-a ne smemo ni do prodavnice, retko se postavlja pitanje – šta se zapravo nalazi u tim proizvodima?Mnogi komercijalni preparati za sunčanje sadrže hemikalije poput oksibenzona, oktinoksata, homosalata i drugih jedinjenja koja, prema brojnim istraživanjima, mogu da prodru kroz kožu i završe u krvotoku. Studije su pokazale prisustvo ovih supstanci u urinu, krvi i majčinom mleku, iako još uvek nije jasno koliko su dugoročno opasne. Ipak, dovoljno da bi trebalo da budemo oprezni.
Dok se neki stručnjaci zalažu za upotrebu mineralnih filtera (cink-oksid, titanijum-dioksid), i oni imaju svoja ograničenja, uključujući estetske (beljenje kože) i potencijalno toksične efekte ako su u obliku nanočestica. Istina je najverovatnije negde između. Sunce, kao prirodni izvor energije, nije inherentno štetno – problem nastaje u prekomernom, nesavesnom izlaganju, naročito tokom najintenzivnijih sati. SPF proizvodi, iako korisni, nisu univerzalna rešenja i svakako nisu bez rizika. Istovremeno, industrija koristi trenutni zdravstveni diskurs kako bi stvorila osećaj stalne ugroženosti, što pogoduje stalnom rastu prodaje zaštite.
Umesto slepog praćenja trendova i marketinških poruka, potrebno je razviti kritičku svest i informisanost o sopstvenom zdravlju. Umereno sunčanje, nošenje zaštitne odeće, izbegavanje direktnog sunca u podne, kao i promišljena upotreba proizvoda sa SPF-om (birajući bezbednije formulacije) mogu biti balans između potrebe za zaštitom i očuvanjem zdravog odnosa prema prirodnim izvorima života – među kojima je sunce jedno od najvažnijih. Suprotno popularnoj propagandi, sve je više istraživanja koja ukazuju na to da sunce, umereno i pravilno dozirano, ima brojne benefite za ljudsko zdravlje. Sunčeva svetlost stimuliše proizvodnju vitamina D, koji je ključan za imunitet, raspoloženje, zdravlje kostiju i zaštitu od hroničnih bolesti, uključujući, ironijom sudbine, i neke vrste raka. Vitamin D je esencijalan za naše zdravlje. Samo petnaest minuta dnevnog izlaganja suncu može biti dovoljno za proizvodnju dovoljne količine vitamina D, koji podržava imuni sistem i raspoloženje.
UMERENOST I BALANS
Uostalom, sve što je preterano nije dobro, a tako je i sa zaštitom i izlaganjem suncu. Izbegavanje sunca može dovesti do manjka vitamina D, što povećava rizik od bolesti srca, dijabetesa i depresije. Umereno sunčanje je poželjno, jer može pomoći u prevenciji nekih bolesti zahvaljujući jačanju imuniteta.
Budući da je letnja sezona u zamahu, neophodno je preventivno pripremiti kožu za izlaganje suncu. Koža lica je veoma delikatna i nežna, i najizloženiji deo tela, te joj je potrebna temeljna priprema pre nego što je izložite suncu, kako biste umanjili šanse za potencijalne probleme kao što su hiperpigmentacije, dehidratacija i umoran ten.
Eksfolijacija je važan korak pre izlaganja kože suncu. Ovaj proces pomaže koži da se reši mrtvih ćelija koje se akumuliraju i sprečavaju da ujednačeno tamnite. Ipak, imajte na umu da piling uklanja fini zaštitni sloj ćelija sa površine, što kožu čini podložnijom UV zracima. Zato je najbolje da piling obavite nekoliko dana pre izlaganja suncu. Tokom leta, fokusirajte se na blage mehaničke i enzimske pilinge, a izbegavajte bilo kakav vid hemijskih pilinga.
Sledeći važan korak je hidratacija kože bez otežavanja, što podrazumeva korišćenje laganih proizvoda. Iako kreme za negu ne štite kožu od sunca (poput SPF krema), ipak pomažu da se umanji potencijalna šteta. Što je koža više izložena sunčevim zracima, više se isušuje, a što je isušenija – podložnija je UV zracima. Zato odaberite kvalitetnu hidratantnu kremu lagane teksture koja će pomoći koži da obnovi svoj zaštitni sloj. Izbegavajte formule sa glicerolom i ureom tokom leta, jer čine da se koža više znoji.
Sanirajte upale i bubuljice na koži. Priprema kože za izlaganje suncu podrazumeva i tretiranje postojećih akni, kako se ne bi pogoršale. Jedna studija je pokazala da preko 60% osoba koje pate od akni oseća pogoršanje tokom letnjih meseci. Razlog za to je pojačana aktivnost lojnih žlezda, a kao rezultat nastaju upalni procesi, zapušene pore, mitiseri i bubuljice. Ako osoba inače ima akne, savetuje se temeljan higijenski tretman čišćenja pre pojačanog izlaganja suncu, uz upotrebu SPF zaštite na bazi minerala, poput cinka i titanijuma.
Preporučuje se i dobar antioksidativni sistem nege, koji prirodno pojačava odbrambenu sposobnost kože prema UV zracima. Antioksidanti su vitamini i minerali koji neutrališu štetna dejstva koja uzrokuju slobodni radikali (čestice zagađenja i UV zraka). Najbolji način za to je da čim počne topliji deo godine, u rutinu nege uvedete serum na bazi nekog od proverenih antioksidanata poput vitamina C, E, ferulične kiseline, resveratrola, niacinamida, likopena.
Kao zaključak, mogli bismo reći da je neophodno da osluškujemo svoje telo. Svako preterivanje je štetno, pa tako i pretvaranje sunca u neprijatelja. Naš organizam je kroz evoluciju stvoren za život pod sunčevim zracima, ne pod neonskim lampama i slojevima hemije. Sunce nije neprijatelj. Strah bez pitanja jeste. Zato sledeći put, pre nego što posegnete za kremom sa trideset sastojaka koje ne možete ni izgovoriti, zastanite. Uzmite petnaest minuta jutarnjeg sunca. Duboko udahnite. I zapamtite – zdrav razum je najbolja zaštita koju imate.
Tekst: S.M.
foto: Profimedia
