Harper’s BAZAAR predstavlja #slušajpažljivo albume koji ne smeju da prođu ispod vašeg muzičkog radara ovog meseca.
Preslušali smo mnogo muzike, poslednjih nedelja. Ipak je prevagnuo kvalitet albuma, kojima u našem majskom izdanju posvećujemo posebnu pažnju
BOHEMIJA Odiseja u nemiru (Pop Depresija)
Doza dnevne radosti i optimizma osnova su četvrtog studijskog albuma niškog benda Bohemija. Ovaj sastav odoleva okolnostima koje im nikada nisu išle na ruku. Bohemija govori o miru, inspiriše je životna radost, bori se protiv nepravde i širi dobro. Kada se ovako napiše pa pročita, zvuči kao sadržaj neke psihološke beletristike. Zato ovaj album treba slušati otvorenog srca.
Nepopravljivi optimizam članovi grupe Bohemija ispunili su muzikom, oplemenili harmonijama i skladnim višeglasjem. Pomislim – kao da smo baš u pravom trenutku prizvali izlazak jednog ovakvog albuma, sa sadržajem koji leči. „Odiseja u nemiru“ poseduje neke decenijama zanemarene atribute rokenrola. On jeste suštinski buntovan, ali nije samo to. Danas je, možda više nego ikada, njegova uloga da štiti i ohrabri „malog“ čoveka, da nas sve vrati na fabrička podešavanja i podseti na osnovne tekovine čovečanstva.
Upravo to je uradila Bohemija.
AUTOPARK La Reunion (Odličan Hrčak)
Prošlo je mnogo vremena od kako bend Autopark nije održao koncert, niti objavio album. Poslednjih trinaest godina oglašavao se mahom novogodišnjim singlovima. Dvanaest pesama objavljenih u tom rasponu sakupljeno je na albumu La Reunion, a koncertno je predstavljen u Beogradu krajem marta.
Ovaj album je diskretna slika stvarnosti koju živimo svih ovih godina, svojevrstan dnevnik uvreda i poniženja. Tekstovi Ognjenke Lakićević su stameni. Gorčinu i nezadovoljstvo ona nosi dostojanstveno, iako se spolja i iznutra sve raspada. Njen glas evoluira. Upotpunjen atmosferičnom bukom gitare Nikole Berčeka, to je jedan od najupečatljivijih vokala na srpskoj indi-rok sceni.
Grupa Autopark je na albumu La Reunion postala hroničar (još jedne) decenije koju bismo radije izbrisali iz sećanja. Ovo je kolekcija singlova koji traju, ne blede. Oni trenutno komuniciraju na nivou društvene angažovanosti. Verujem da će pesme sa ovog izdanja, u vremenu koje dolazi, dobiti i neka drugačija tumačenja.
DANIEL SEAVEY Second Wind (Atlantic, Warner Music, Mascom)
Kada sam već pomenuo ustupanje prostora nekim novim artistima, evo jednog takvog imena. U duhu aktuelnog godišnjeg doba – vreme je za leptiriće u stomaku i lakoću pokreta. Baš kao što je Harry Styles potekao iz One Directiona, tako je Daniel Seavey iznikao iz jednog drugog, doduše manje popularnog dečačkog sastava – Why Don’t We. Harry je sada na vrhuncu svoje solo karijere, a Daniel je na dobrom putu da ostvari sličan uspeh.
Slični putevi, znakovi, simboli, matrice, muzika, stil. Daniel nastupa sa bubnjarem, a sam svira više instrumenata, najviše električnu gitaru. Publika ga voli. Seavey ima dvadeset šest godina. Second Wind je njegov debitantski album – simpatično pop ostvarenje koje potvrđuje umetnički potencijal ovog talentovanog kantautora, a pre svega, odličnog pevača. Seaveyja bez sumnje očekuju velike stvari.
LADY GAGA Mayhem (Streamline, Interscope, Universal Music Serbia)
Uverenja sam da je recenziranje mejnstrim izdanja gubljenje vremena. To su opšte poznati artisti, njihovi albumi su na top-listama, imaju horde fanova. Više sam za ustupanje prostora izdanjima i umetnicima kojima je, od tolike buke, teško da dopru do šire publike i/ili do samog trona. Vođen tom logikom, zamalo da se mimoiđem sa Lady Gagom – a to bi, bez obzira na sve, bio veliki propust. Još jedan aspekt delovao je odbojno, a ticao se novih video-spotova, prilično neubedljivih i prežvakanih.
Ipak, samo preslušavanje Mayhema ostavlja potpuno, potpuno drugačiji utisak. Ovo je odličan pop album. I to nije puka pohvala. Gaga, razume se, zna šta radi i kako to da iznese na pravi način. Mayhem je prepun referenci – kako na osamdesete, tako i na Gaginu sopstvenu diskografiju, naročito na izdanja The Fame i Born This Way, sada obogaćeno mnogo većim stvaralačkim iskustvom. Budite spremni za ludu vožnju kroz zaslepljujući neonski haos. Gaga (still) rules!
BUČ KESIDI Moderne veze (Kontra Rights)
Novi album grupe Buč Kesidi jedno je od najočekivanijih domaćih izdanja ove godine. Sa pojedinim pesmama smo se već upoznali ranije – one su činile obrise onoga što je sada kompletirano na albumu Moderne veze. Zanimljivo je na koje sve načine Zoran i Luka tretiraju zadatu temu. Uz neizmernu dozu gorčine i razočaranja, pesme na ovom albumu će vam najpre pružiti željeno utočište, a potom i razumevanje za okolnosti u kojima vas zaljubljenost i zanesenost mogu dovesti.
Buč Kesidi ume veoma strastveno, himnično i horski da piše, govori i peva o ljubavi. Trenuci nesigurnosti i nadigravanja među partnerima izmame osmeh. Za razliku od užarene Euforije, Moderne veze su staloženije. Na svaku eksploziju osećanja dolazi hladan tuš – kao odbrambeni mehanizam. To je odgovor pojedinca na distancirano društvo, površne odnose, ispraznu komunikaciju i otuđenost. Ovim albumom Buč Kesidi jasno apostrofira prirodnu potrebu za razumevanjem i utehom. Takve emotivne vrtloge bend je odlično začinio intenzivnim pop sadržajem u disko aranžmanima – koji ne ostavljaju mnogo prostora za samosažaljenje. Dakle, okrenite priču u sopstvenu korist – u cipelama za ples.
MY MORNING JACKET Is (ATO Records, PIAS)
Kada jedan dan provedete slušajući naizmenično albume bendova Bohemija i My Morning Jacket, teško da se možete osećati loše. Tako je barem bilo u mom slučaju početkom aprila. My Morning Jacket, jubilarni deseti put na dugosvirajućem izdanju, donosi album Is – mesto gde se na spektakularan način susreću yacht rock i stadionski rokenrol. Ovaj bend neguje imidž grupe koja je kao da je ispala iz vremenske mašine, direktno teleportovana s kraja šezdesetih da nas produhovi hipi kulturom i slobodarskim stavovima. Pustimo duge kose da ih vetar nosi i hodajmo slobodno uz dobru muziku – a ona na albumu Is dolazi sa svih strana. Izdanje krase odlična, vrlo oštra produkcija i vešta stilska rešenja koja, do ovog albuma, nisu bila bliska izrazu benda.
U jednoj od pesama, kroz gotovo propovednički ton govora o ljubavi, My Morning Jacket poentira:
“But love still lives on; In our hearts…” I zaista – s ovakvom muzikom, lako je poverovati u to.
BASIA BULAT Basia’s Palace (Secret City Records)
Ukoliko do sada niste upoznali Basiu Bulat, kanadsku kantautorku poljskog porekla – vreme je. Basia’s Palace je njen sedmi studijski album i predstavlja unutrašnji svet inspirisan preispitivanjima pokrenutim majčinstvom, sazrevanjem, promenom životnih navika i stavova.
Duboko ukorenjena u američkom folku i indi-folku, Basia je ovde kročila na muzičko tlo koje joj, na prvi pogled, možda nije blisko – ali ga je prisvojila na svoj, prepoznatljiv način.Ljudi sve češće o religiji govore kao o hramu koji nose u sebi, kroz koji ostvaruju vezu sa nečim višim. Autorka je na ovom albumu podelila deo i te svoje intime. Proleće u punom zamahu zaslužuje adekvatan soundtrack – a to je upravo Basia’s Palace.
Foto: Promo
Tekst: Uroš Milovanović
