Elizabeth Pitcairn: Virtouz na najzagonetnijoj violini na svetu

Vlasnica Crvene violine, koju je 1720. godine napravio čuveni Stradivari, priča za Harper's BAZAAR pred koncert na beogradskom Kolarcu.

Prvi put u Srbiji publika će imati priliku da čuje zvuke proslavljene američke violinistiknje i vlasnice najskuplje violine na svetu, čija je sudbina prikazana u Oskarom nagrađenom filmu The Red Violin. 

Rođena u muzičkoj porodici u Pensilvaniji, Elizabeth Pitcairn violinu je počela da svira sa tri godine, a prvi koncert je imala već sa četrnaest. Danas je jedna od omiljenih američkih solistkinja. Od Južne Kalifornije preko celog sveta, najlepše svetske kompozicije odsviraće i beogradskoj publici u kući muzike, čuvenom Kolarcu.

Koncert nosi naziv Crvena violina, po instrumentu za koji se njen deda tajno nadmetao, davne 1990, na aukciji u kući Christie's u Londonu. Uspeo je talentovanoj unuci da kupi violinu, po ceni od skoro dva miliona dolara. Ime je dobila po prepoznatljivom crvenom laku, a napravio ju je 1720. čuveni italijanski tvorac violina Antonio Stradivari. Za nju se vezuje čudesna sudbina, jer se ne zna šta je bilo s njom dugo godina nakon što je napravljena, a misteriozna sudbina poslužila je i kao inspiracija za istoimeni film iz 1998. koji je dobio Oskara za muziku. Kasnije je snimljen i dokumentarac Aukcijski blok, u kojem se pojavila i sadašnja vlasnica Elizabeth Pitcairn.

Na koncertu u Beogradu, jednu od najvećih svetskih violinistkinja pratiće srpski pijanista, koji živi u Njujorku, Marko Stuparević, a specijalna gošća na violončelu biće američka umetnica Kayla Herman. Repertoar sačinjen od kompozicija Josepha Haydna, Beethovena, Clare Schumann, Gershwina, kao i Amy Beach, jedne od najznačajnijih američkih kompozitorki, biće jedinstveno iskustvo koje se ne propušta.

Šta vam je upečatljivo u vezi sa istorijom Crvene Mendelson Stradivarijeve violine?

- Pitam se šta je bilo s njom tokom njene nepoznate istorije, gde je bila i ko ju je imao skoro dvesta godina, od 1720. do 1880. godine, kako je tako dobro očuvana i da li ju je Stradivari napravio za nekog posebno. Jedna od zanimljivih stvari je i ta da je krajem 1800-ih grad London poklonio ovaj instrument violinisti Josephu Joachimu. To sam saznala kad sam upoznala neke od potomaka Mendelsenove porodice. Joachim je jedan od mojih omiljenih violinista svih vremena i jedan od onih koji je ostavio najveći uticaj ikad. Pošto tako mnogo ne znamo o prošlosti ovog instrumenta, zamišljam da violina govori kroz muziku. Ponekad me prođe jeza, jer se zapitam gde je sve bila i ko ju je sve svirao pre mene.

Kako se osećate zbog činjenice da svirate na tako slavnom i skupom instrumentu?

- Najviše osećam zahvalnost što sam dobila ovu priliku. Violina je moj partner na nastupu i osećam veliku odgovornost da brinem o njoj i da je jednog dana predam sledećem vlasniku. Najbolji deo je šta ova violina sve može da uradi u sjajnim koncertnim dvoranama gde se zvuk jasno čuje.

Više puta tokom nastupa menjate haljine. Da li su solistkinje pod pritiskom da izgledaju lepo na sceni?

- Od žena se očekuje da lepo izgledaju. Kao izvođači, svesne smo da u živom nastupu publika sluša očima, kao i ušima. Najveće zadovoljstvo mi je da nosim haljinu koja predstavlja muziku. Biram šta ću da obučem na osnovu repertoara i koncertne dvorane. Postala sam poznata po tome što, kad sviram Vivaldijeva Četiri godišnja doba, menjam haljine tako da svaka reprezentuje jedno godišnje doba. To je izazovno. Treba mi pomoć iza scene da bih se presvukla za tri minuta dok se na bini recituje poezija. Ponekad menjam garderobu za prvi i drugi deo recitala, ali samo ako me ponese atmosfera. Izabrala sam sjajnu boju haljine za nastup na Kolaracu, što će biti iznenađenje. Izazovno mi je da pronađem lepu, privlačnu haljinu, ali i udobnu da bih mogla nesputano da sviram. Volim da nosim kreacije dizajnera koji su karakteristični za neki region, kao što volim da probam lokalna vina.

Da li i na koji način inspiraciju crpite iz popularne kulture?

- Rekla bih da popularna kultura generalno utiče na mene kao ljudsko biće i to neizbežno teče kroz moju muziku. Volim komediju Holivuda 40-ih i 50-ih, kao što su Jackie Gleason, Lucille Ball, Mae West i britansku komediju: Johna Cleesea, Penelope Keith. Kada je reč o sportu, volim tenis, jahanje i skijanje.

Koju kompoziciju najviše volite da slušate?

- Kao dete sam bila jako inspirisana Sibeliusovim Koncertom za violinu, naročito snimkom violiniste Davida Oistrakha sa Judgingom Ormandy i Filadelfijskim orkestrom.

A koju kompoziciju najviše volite da svirate?

- Definitivno, Koncert Sibelijusa, ali imam još mnogo favorita. Neki od kompozitora u kojima najviše uživam su Mendelssohn, Mocart, Debussy, Schubert, Brahms i Bach. Takođe sam naručila nove kompozicije, od Sare Graf iz Los Anđelesa i Tomija Haglunda iz Švedske. Nikada se ne umorim da slušam muziku iz filma The Red Violin i Temu iz Šindlerove liste, kao i spoj klasike s džezom i bluzom u muzici Georgea Gershwina. Pored toga, volim da sviram mađarsku romsku muziku, na primer čardaš Zigeunerweisen. Meni i mojim koleginicama važno je da dela predstavimo kompozitorki, poput Clare Schumann i Amy Beach.

Održaćete i masterklas sa učenicima iz Muzičke škole Stanković u Beogradu?

- Tako je. Uzbuđena sam povodom prvog susreta i rada s mladim beogradskim muzičarima, a nadam se i da ću još mnogo  puta doći. Muzika je neverovatan zajednički jezik kojim svi govorimo gde god se nalazili u svetu.

Razgovarala: Marina Lučić 

Fotografije: Joy Strotz 

 

 

 

Pročitajte još

Pročitaj još