Koliko ste puta uhvatili sebe da odustanete od nekog filma jer traje duže od 2 i po sata? A ako nam je 3 sata za film mnogo, šta uopšte možemo da kažemo kad su u pitanju knjige? Ako pretpostavimo da prosečnom čitaocu za knjigu od 200 strana treba oko nedelju dana, sva dela koja broje preko 400 stranica odbacujemo olako iz različitih razloga.

Slow living koncept koji se, polako ali sigurno, vraća u naše živote uliva nam nadu da ćemo se ipak vratiti poimanju svakodnevice u kojoj je okej izdvojiti nekoliko sati za čistu dokolicu i razonodu. Kada ta dokolica uključuje kvalitetnu književnost, ona prestaje da bude dokolica i pretapa se u jedan self-care ritual u kom negujemo pre svega svoj um i postajemo bolji jer – fakat je da književnost ima tu sposobnost da nas učini boljim ljudima i da nam promeni život.

Zbog toga što vam u 2023. godini prevashodno želim da usporite tempo i potrudite se da budete bolji sebi. I predlažem vam da uvođenje slow living koncepta u svoje živote počnete već sa ovim praznicima, a odgovorno tvrdim da će vam dobra književnost u tome biti najverniji saputnik. Zato vam danas preporučujem 6 knjiga koje su za nijansu obimnije, ali verujte mi na reč – ostaće s vama celog života i podsetiće vas zašto volite da čitate.

Tuđa pravila, Džon Irving

Ako bih morala da izdvojim jednu jedinu knjigu koja je idealna za praznike, bila bi to ova. Džon Irving je virtuoz u pripovedanju, a poznat je po svojim lucidnim junacima, dikensovskim pričama smeštenim u malo savremenije doba i svojom sposobnošću da samom pričom preoblikuje stavove čitalaca. Tuđa pravila pripovedaju o doktoru Vilburu Larču, kog kao da je viša sila poslala da smanji broj nesrećne dece na ovom svetu. Naime, on rukovodi jednim sirotištem i brine se o deci koju su majke donele na svet koji ih ne želi. A takođe se brine o deci koje majke ne žele da donesu na svet koji ih ne želi tako što izvršava ilegalne abortuse. Radnja je smeštena između dva svetska rata u Novu Englesku i Mejn, a uz doktora Larča u sirotištu odrasta i jedno siroče koje iz njega ne želi da ode – Homer Vels. Ovo nije knjiga koju je lako prepričati, ali mogu da vam garantujem da je nećete ispustiti iz ruku jer kod Irvinga nijedna ulica nije slepa, svaka bočna priča je rukavac koji se uliva u veliki tok romana, a ono što je najlepše kod njega je činjenica da on piše knjigu za svoje junake. Ljubav prema njima će preneti i na vas, a praznici jesu doba godine kada kod sebe treba da probudimo saosećanje, ljubavi i nežnost i zato vam garantujem da ćete, posle čitanja Irvinga, književnost voleti još 100 puta više.

Češljugar, Dona Tart

Za sve one koji ove zime traže knjigu koja će ih odvesti na jednu dugu vožnju kroz američki kontinent, od Njujorka do Las Vegasa, pa iz Amerike pravo u Amsterdam, a uz fenomenalne saputnike – nema boljeg izbora od Češljugara. Ovo je knjiga koja pokriva neverovatno mnogo stvari, ali hajde da maksimalno uprostimo okvir radnje. Teo je tinejdžer čija majka gine u bombaškom napadu u jednom poznatom njujorškom muzeju. U trenutku beznađa, Teo iz muzeja krade omiljenu sliku svoje majke – delo holandskog umetnika Karela Fabricijusa, po kom roman i nosi ime. Život će Tea odvesti u Vegas, upoznaće ga sa čudnovatim ruskim dečakom Borisom – koji mu postaje najbolji prijatelj, ali će ga uputiti i na mesto gde će ga pogoditi jedna eksplozija možda i strašnije od one u muzeju – ljubav. Postoje knjige koje vam uđu pod kožu i kao magnet vas lepe za sebe, tako da niste u stanju da radite bilo šta drugo dok ih ne pročitate. Češljugar je jedna takva knjiga. Proza Done Tart je raskošna, inspirisana klasičnom književnošću, dok je sama priča inspirisana Dikensom i njegovim čuvenim pričama o odrastanju. Upuštanje u svaku avanturu uglavnom donosi neverovatna iskustva, a upuštanje u ovu avanturu od 700 i nešto strana doneće vam knjigu koja će vas obuzeti i koju ćete pamtiti dok ste živi.

Srce je usamljeni lovac, Karson Mekalers

Još jedna iz neverovatnog opusa američke književnosti i prestajem. Ako govorimo o onome što se zove The Great American Novel nemoguće je ne spomenuti ovu manje poznatu sestru romana Ubiti pticu rugalicu. Neće mi nikad biti jasno kako je jedna postala toliko poznata, a druga ostala u zapećku i rezervisana samo za nas fanatike. Radnja je smeštena na sam jug Amerike uoči Drugog svetskog rata. Glavni junak je gluvonemi čovek, Džon Singer, usamljenik sa kojim se iz nekog razloga sprijateljuje četvoro ljudi koji u njemu vide savršenog sagovornika. Kako, kad ih niti čuje, niti može da priča s njima? Prosto i jednostavno – oni su isto tako usamljenici, sa usamljenim fantazijama i snovima, koji dolaze kod Singera i ispovedaju mu se, ubeđeni da je on jedini koji ih razume. Ovo je knjiga koja je napisana tako jednostavno i nepretenciozno, a duboko. Karson Mekalers je imala samo 23 godine kad je napisala, a ideje koje je ovde iznela su potpuno genijalne. Sam naziv romana može vas navesti da pomislite da je u pitanju kliše ljubavna priča, a ovo je priča o slobodi, ljudskosti, plemenitosti, o tome kako ljudi teže da drugima pripisuju ono što sami žele u njima da vide, o nerazumevanju koje tu nastane, i o tome kako smo ipak na kraju samo ljudi, ma koliko naši snovi bili veliki, i ma koliko da smo nesebični i plemeniti.

Teške ljubavi, Italo Kalvino

Italo Kalvino je jedan od najvećih italijanskih pisaca, a njegova zbirka priča Teške ljubavi nešto što svaki ljubitelj kratkih priča apsolutno mora da pročita. U pitanju je kolekcija priča koje su podeljene u dve celine – Teške ljubavi i Težak život. Teške ljubavi sadrži 13 priča koje sve nose naziv Avantura jednog vojnika/razbojnika/pesnika/fotografa itd. dok Težak život sadrži 3 priče koje su potpuno drugačije, ali ništa manje pronicljive. U svakoj, ali baš svakoj od priča, ovaj velemajstor uspeva da vam na veoma malom broju strana naslika portret najživopisnijih likova ikada, izvrćući njihov unutrašnju svet napolje i analizirajući ga. Priče pokrivaju vremenske periode od samo nekoliko minuta, sati ili dana, koji se čine beskrajno dugima jer se za to vreme u junacima samima odvija jedan neverovatno složen splet događaja i misli. Oni sami nisu svesni svoje (tragi)komike, i za njih su to trenuci u kojima se dešavaju neke ogromne dileme, lomovi i spoznaje.Drugi deo zbirke sadrži tri neverovatne priče koje kao da su smeštene u današnje vreme, a govore o životu i privredi u posleratnoj Italiji, uzimajući za junake savremene ljude u gradovima, obične građane, novopečene bogataše investitore, a ideja svake jeste da naše okolnosti i društvo oblikuju ne samo naše stavove, već vrlo često i naš karakter.

Tirza, Arnon Grunberg

Ovo je knjiga o kojoj ništa ne treba da čitate unapred, naročito ne sam sinopsis jer možete doći u opasnost da vas radnja odbije. U pitanju je roman koji se zasniva na jednom stereotipnom liku, čoveku svog vremena, koji se do samog njegovog kraja razlaže do nemogućnosti, do samog svog jezgra posle kog zaista više nema dalje. Glavni junak je Jergen Hofmester, običan Holanđanin, ni po čemu poseban i naizgled veoma fin i vaspitan. Kroz odnos sa svojom mlađom ćerkom Tirzom, po kojoj roman i nosi ime, nama autor razlistava lik Hofmestera, razlaže ga do samog njegovog jezgra, posle kog više nema dalje. On je politički korektan rasista, čovek nesposoban za bilo kakva osećanja, nesposoban da zablista u bilo čemu, čovek koji oponaša ulogu oca, supruga, ljudskog bića. On oponaša osećanja i normalan život, a sama ideja ovog romana zasnovana je na ideji savremenog privilegovanog belog muškarca na pragu 21. veka, koji je ništa drugo do produkt svog vremena gde su Novac, Ugled i Moć najviša božanstva kojima se klanjamo. Arnon Grunberg je izvanredan pisac koji je svojom veličanstvenom prozom uspeo da opiše nešto što je vrlo često neizrecivo, a takve pisce danas nije lako naći u moru svega i svačega što se izdaje.

Mladenka Kostonoga, Želimir Periš

Za sam kraj ovog teksta ostavila sam knjigu za koju mogu da kažem da je najbolja knjiga koju sam ja ove godine čitala i koja je biser regionalne književnosti. Ovo je knjiga o kojoj smo mnogo čitali pre nego što je izašla kod nas, knjiga koju smo zaista priželjkivali, ali isto tako verujem i knjiga koje su se mnogi čitaoci malo i uplašili kad je konačno stigla. Zašto uplašili? Pa verujem da je ovo primer onoga kad želite nešto da pročitate, ali onda pomislite kako je teško ili konfuzno ili previše složeno za vas, pa je ostavite za neki drugi put. Dakle, Mladenka Kostonoga je zapravo knjiga smeštena u 19. vek i predstavlja životopis Gile, seoske veštice, travarke, buntovnice, žene koju po potrebi progone, a po potrebi joj se obraćaju za pomoć. Gila je i majka, i zaljubljena i zanesena devojka, uplašena ćerka, za neke je ona heroj, a za neke personifikacija đavola. Želimir Periš se igra sa izrazom, stilom, žanrovima, pravilima, na taj način se pogravajući i sa samim temama kojima se knjiga bavi. Ova knjiga relativizuje autoritete, izruguje se stereotipima i izvrće dogme i sve one rigidne istine na kojima počivaju primitivna društva, a da ne odstupa od onoga što je ljudsko, čovečno i upravo zbog toga jedino ispravno i moralno.

***

Okej, jasno je da ja ne umem u malo reči da sumiram zašto bi baš ove knjige trebalo da se nađu na vašoj prazničnoj listi za čitanje. Ali poenta je sledeća – ovo su knjige koje bi vas obimom ili formom u haosu svakodnevice mogle odbiti. A tada biste bili uskraćeni za ono najčistije što književnost ima da ponudi. Zato navijam za vas da vam 2023. godina počne bez presije i žurbe, da ovi praznici budu početak jedne nove tradicije – tradicije u kojoj ćete za negu uma biti spremni da odvojite vreme jer će se to, sasvim sigurno, stostruko vratiti.

Srećni vam praznici i da u 2023. svi imamo više vremena za istinsko bavljenje sobom!

Tekst & Fotografije: Zorana Karapandžin