Moda je oduvek bila stvar performansa. Način na koji sako menja držanje ili haljina preoblikuje ulazak u prostoriju – to je teatar, prosto i jednostavno. Intimnost se, s druge strane, često zamišlja kao duboko privatna stvar: nešto skriveno, krhko, tiho sklonjeno iza scene. Za Valentino FW25 kampanju kreativni direktor Alessandro Michele preokreće taj scenario.
Crveni toalet sa Valentino revije u Parizu se vraća, ovog puta kao scena za Le Méta Théâtre Des Intimités, kampanju koja tretira WC kao pozornicu za privatne trenutke na očigled svih. Fotografisao ga je Glen Luchford, a fotografije pomeraju priču FW25 ka kinematografiji.
Sa Le Méta Théâtre des Intimités, on sugeriše da intimnost nije odsustvo performansa, već performans sam po sebi – slojevita, beskrajna predstava u kojoj se lični identitet stalno oblači, svlači i ponovo razotkriva. Ideja crpi koliko iz filozofije, toliko i iz mode. „Najdublja stvar kod čoveka je njegova koža,“ napisao je pesnik i filozof Paul Valéry – stih koji se provlači kroz kampanju poput refrena.
Ovde intimnost nije nešto netaknuto ili odvojeno od spektakla života. Michele je zamišlja kao pozorište: scenu na kojoj su autentičnost i artificijelnost nerazdvojive. Svaki gest, svaki izbor odeće, postaje deo trajnog performansa identiteta. Scenografija? Javno kupatilo – na prvi pogled obično, ali predstavljeno kao čudno i filmsko. Ogledala umnožavaju ličnost u beskonačne verzije. Oblačenje i svlačenje više nisu rutina, već ritual: čin oblikovanja identiteta u prostoru koji je i intiman i izložen.
To je Michele u svom najpolitičnijem izdanju – pretvarajući svakodnevno mesto u scenu koja briše granice između unutrašnjeg i spoljašnjeg, muškog i ženskog, istine i performansa.
Kampanja snagu crpi i iz svoje eklektične postave, odabrane da otelotvori mnoštvo oblika intimnosti. Modeli se kreću kroz senovite, filmske kadrove; atmosfera je namerno uznemirujuća, lišena uglađenosti tradicionalnih luksuznih vizuala. Umesto toga, Valentino nudi nešto sirovo, nabijeno i dovoljno nelagodno da ostane u sećanju.
To je kampanja koja odbija pasivno gledanje. Od vas se traži da gledate pažljivije, da preispitate: ko smo mi, zapravo, kada svaki sloj koji skinemo otkriva samo još jednu vrstu maske? Ova sezona je takođe o subverziji. Smeštanjem intimnosti u toalet – prostor ranjivosti i transformacije – Valentino odbacuje ideju intimnosti kao čistote, insistirajući umesto toga na intimnosti kao konstrukciji.
Valentino svoju priču gura dalje od same površine odeće. FW25 kolekcija se ne nosi samo – ona se postavlja na scenu. I možda je baš to poenta: odeća nije samo ono što oblačimo, već način na koji izvodimo ono što jesmo.
Foto: Valentino
