Nije sve tako crno, kao što nije sve ni tako sjajno. Od svetlog postoji svetlije, od crnog ima i crnje, sve je stvar percepcije.

Najbolje, najpametnije i najmudrije je uspostaviti ravnotežu, duhovni, emotivni i misaoni balans koji će vam omogućiti da život prihvatite onakvim kakav jeste, sa svim svojim lepotama i strahotama.

Predočavamo vam devet postulata za optimističniji pogled na svet.

Zapamtite da optimizam ne znači ignorisanje negativnog

Optimističan pogled na svet, situacije koje nam se dešavaju, ne znači bežanje ili zanemarivanje problema koji su neizbežni pratilac svakog čoveka, već spremnost da se s njim suočimo i krenemo napred. Stručnjaci kažu da je važno realno sagledati problem koji nam izaziva negativne emocije, kao prvi i osnovni korak, što znači da nema mesta očajavanju, ali ni idealizovanju situacije u kojoj smo se našli. Svaki problem je samo još jedna stepenica u životu koju moramo preskočiti kako bi već sutra mogli s uzdignutom glavom i s lakoćom da koračamo dalje, gde nas čekaju uzleti i padovi.

Ne minimizirajte problem

Odlika zrelog čoveka jeste sposobnost da se suoči sa problemom i mirne glave se upusti u njegovo rešavanje. Nikako ne treba pomisliti kako će neka viša sila rešiti datu problematičnu situaciju, ali ni očajavati, jer u oba slučaja ste na gubitku i samo prolongirate agoniju u kojoj se nalazite. Optimizam proizilazi iz vašeg stava, što svakako možete promeniti tokom vremena, ukoliko radite na sebi i na unapređenju svog duhovnog i emocionalnog bića. Sagledavajući svoj doživljaj i reakcije na date okolnosti, lakše ćete umeti da upravljate svojim postupcima i emocijama, a samim tim i da se nositi sa situacijama koje vas čine tužnim, neraspoloženim, bezvoljnim, pa i depresivnim.

Počnite sa malim

Kada se probudite ujutru, zapitajte se: “Šta bi danas moglo biti dobro?”, predlažu psiholozi. Ako se fokusirate na samo jednu ili dve dobre stvari oko sebe – svež vazduh, miris dobre šoljice kafe ili omiljeni jastuk – podesićete svoj mozak na pozitivno. Drugi način da se ovo opiše je zahvalnost, praksa razmišljanja i uvažavanja prijatnih ili korisnih okolnosti. Nekoliko studija je otkrilo da prakse zahvalnosti poput vođenja dnevnika zahvalnosti ili pisanja pisma zahvalnosti mogu dovesti do pozitivnijeg raspoloženja. Počnite tako što ćete samo primetiti stvari koje volite.

Znajte šta je u vašoj kontroli, a šta je van vaše kontrole

Otpuštanje onoga što je van vaše kontrole je važno, jer na kraju krajeva, možete promeniti samo ono što možete da kontrolišete. Identifikovanje šta možete da promenite je važan korak na putu da se osećate pozitivnije. Postoje dve velike oblasti kontrole koje proučavaju stručnjaci – primarna kontrola (sve stvari koje možete da promenite u svetu oko sebe) i sekundarna kontrola (unutrašnje promene koje možete napraviti da promenite svoje osećanje u vezi sa datm okolnostima). Kada napravite promene u bilo kojoj oblasti – primarnoj ili sekundarnoj – i te promene počnu da poboljšavaju vaše okruženje ili izglede, osećaćete se optimističnije u pogledu svoje budućnosti.

Kritički posmatrajte društvene mreže, limitirajte vreme koje tamo provodite

Prestanite da se poredite sa ljudima na društvenim mrežama, jer one uglavnom nisu odraz stvarnosti. Previše vremena provedenog gledajući nerealne fotografije može dovesti do toga da se osećate manje vredno, čak i depresivno. Zapamtite da sav taj glamur koji se može videti na fotografijama koje ljudi postavljaju (očaravajuće destinacije, skupa garderoba, raskošna hrana i slično) uglavnom nije odraz stvarnosti i istinskog zadovoljstva, jer zašto bi neko imao potrebu da sve to na taj način prezentuje javnosti ako je suštinski zadovoljan. Što će reći da je suština lepote i zadovoljstva u nama. Što pre to shvatimo, bićemo sposobni da se fokusiramo na sopstvene prioritete koji će nam vremenom doneti satisfakciju.

Promenite temu razgovora

Da li se stalno iznova svađate sa članovima porodice ili prijateljima oko stvari kao što su vakcine i maske? Ovakve vrste razgovora, gde ima više toplote nego svetlosti, obično nisu vredne negativnih emocionalnih posledica. Ukoliko su neminovni, možete reći nešto poput: “Ne znam za vas, ali ne osećam da su ovi razgovori produktivni, jer niko od nas se neće predomisliti, pa je bolje da pričamo o nečem drugom.”

Razmislite više o tome šta želite nego o onome što ne želite

Zapamtite, vi imate moć da odlučite gde da usmerite svoju energiju. Ako razmišljate o tome šta ne želite, dobićete više onoga što ne želite, što je mnogo negativnih emocija. S druge strane, svako pozitivno ponašanje (kao što je davanje donacije, volontiranje ili razmišljanje o nečemu na čemu ste zahvalni) pomoći će vam da razmišljate pozitivnije, kao i da budete orijentisani na rešenja. Ljudi mogu zaista da se zaglave u stavu “nikada neće biti bolje”, a moramo biti svesni da problemi uvek rađaju rešenja i ona se uvek nađu, čak i ako za to treba izvesno vreme. Zato provedite to vreme razmišljajući o tome šta želite za budućnost, a ne o onome što nije išlo kako treba u prošlosti.

Ne vršite preveliki pritisak na sebe

Loša strana je što ponekad vršimo pritisak na sebe da vidimo nedaće kao nešto što se dogodilo s razlogom. U slučaju pandemije, još uvek smo usred nje. Tako da je verovatno prerano da vidimo kako će to tačno promeniti naše živote – i to je u redu. Ne žurite da nađete neku veliku životnu lekciju upravo sada. Pomirite se sa sobom. Optimističnije razmišljanje podrazumeva preduzimanje malih koraka danas i sutra, koji će vas usmeriti u pozitivnijem pravcu.

Nemojte se zaglaviti oko toga kako, šta ili zašto – samo uradite to

Što više praktikujete optimizam, to će vam biti lakše. Ali to ne znači da morate da se vratite u to ako ste bili u kolotečini negativnosti. Optimizam zapravo ne zahteva “pokoru” ili mnogo šminkanja da bi se vratio u neko idealno stanje. Radi se o pravcu u kom idete. Zamislite optimizam kao paralelnu stazu koja je uvek pored vas. Ne morate mnogo da radite da biste se vratili na pravi put. Samo napravite jedan korak.

Foto: Unsplash