Manuel Schapira, svestrani francuski autor – scenarista, producent, montažer, reditelj i povremeno glumac, gost je ovogodišnjeg Festivala francuskog filma, a njegovo ostvarenje “Hronologija nasilja”, biće prikazano na samom kraju manifestacije – 19. juna na Kosančićevom vencu.
Ovo je prvi put da se njegov celovečernji prvenac prikazuje van Fracuske, što je bila idealna prilika da poseti Srbiju u kojoj već ima, kako je otkrio, prijatelje iz sveta filma. Reditelj je oduševljen našom prestonicom, ljudima, kinematografijom, a u razgovoru za Harper’s Bazaar otkrio nam je pojedinosti o snimanju svog neobičnog filma.
Film je snimljen na ostrvu Majot u Francuskoj i govori o sudbini Moiza, dečaka kog je majka napustila po rođenju, a usvojila ga je medicinska sestra, koja ga je sama odgajala i negovala sve dok nije umrla kada je imao 15 godina.
Ostrvo Majot je teritorija koja pripada Francuskoj i tamo nikada niko, pre vas, nije snimao. Zašto ste odabrali baš ovo ostrvo?
– Film je adaptacija istoimenog romana, koji me je veoma dotakao. Radnja se dešava na ostrvu Majot, za koje nikad ranije nisam čuo. Dok sam čitao knjigu prvo sam mislio da se radnja dešava u brazilskim favelama, a onda sam saznao da je ostrvo naše. Niko od mojih prijatelja nikad nije čuo za njega. A onda sam otišao tamo i video da ljudi na tom ostrvu zaista žive kao u brazilskim favelama, samo još luđe jer je ostrvo malo… Pomislio sam da postoji neki imaginarni zid između nas i tog mesta, počeo sam da razmišljam – kako je moguće da niko ne zna za ovo mesto i što je još gore – zašto nikog nije briga za Majot? To jeste francusko ostrvo, ali zapravo može da bude bilo gde u svetu. Naravno, cela priča filma nije o tom mestu, već o grupi dece koja se orgaizuju kako bi preživela.
Proveli ste izvesno vreme tamo?
– Išao sam mnogo puta, posebno kad sam birao dečake za film. Provodio sam mnogo vremena sa njima – šetao, jeo, pričao…
Dakle, većina glumaca u filmu su naturščici?
– Većina dečaka, da. Neki su iz Pariza, a neki sa ostrva. Bilo je veoma izazovno snimati film na takvom mestu, ali sa dečacima je bilo super – bili su ponosni na to što rade, vrlo entuzijastični.
Da li trenutno radite na nekom filmu?
– Ne smem da otkrivam mnogo, ali radim na nečemu što govori o paralelnim svetovima i junaku koji putuje između njih.
Kakve teme vaš još zanimaju?
– Volim da pokazujem probleme u komunikaciji – to kako ljudi iz različitih kultura različito gledaju na iste stvari. Sociološke i kulturološke razlike.
Poznajete li srpsku kinematografiju?
– Da, ali ne toliko dobro. Znam za Kusturicu i volim njegove filmove. Omiljen mi je “Otac na službenom putu”. Lepo mi je što naše dve zemlje sarađuju i kad je film u pitanju – moj kolega, francuski glumac Alexis Manenti je ovde i snima film “Lančana reakcija”. To je fenomenalno. Planiram da se vidim sa njim i da, pošto u Beogradu ostajem četiri dana, obavezno posetim Jugoslovensku kinoteku.
Imate li prijatelje u Beogradu?
– Imam nekoliko, a iz filmskog sveta su to Mateja Dragojević i Vladimir Perišić.
Tekst: Jelena M.
Fotografije: mts Dvorana Promo
